Pet godina nesviranja uglednog ansambla kakav je Dušan Skovran, velika je i nepotrebna pauza. Ova činjenica zapravo, govori o realnosti u kojoj živimo. Onda kada se poslovanje jednog orkestra svede na učešće u projektima koji nisu siguran izvor finansiranja, niti bi dodeljena sredstva mogla da budu dovoljna da se makar muzičari plate sa koliko-toliko pristojnim honorarima, dolazi do toga da se ansambli gase. Zato je i teško biti kritičan prema ponovo formiranom orkestru koji bi, da bi dostigao određeni svirački nivo, morao u dužem vremenskom okviru da bude na okupu i da se sa njim intenzivno radi. Nepodsticajna atmosfera za svaki vid predstavljanja umetnosti nije ništa novo, pa je tako, svaki vid ponovnog okupljanja ugašenih ansambala podvig vredan divljenja. Zbog toga ne bi trebalo baš mnogo da se bude kritičan prema nastupu orkestra Dušan Skovran koji se, predvođen Radetom Pejčićem, u Adventističkoj crkvi predstavio kompozicijama savremenih srpskih kompozitora.