Milica Mihajlović: Zvižduk koji i dalje odjekuje — veče sećanja na Đorđa Marjanovića
Koncert „Sećanje na Đorđa Marjanovića” koji je održan 30. oktobra 2025. godine u MTS Dvorani, bio je veče posvećeno umetniku koji je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj zabavnoj muzici. Pažljivo odabranim programom stvorena je atmosfera u kojoj je publika mogla da se približi Marjanovićevim pesmama onako kako su one nastajale: jednostavno, iskreno i sa čistom emocijom. Brojne hitove na dan rođenja legendarnog Đorđa Marjanovića (1931-2021) izvodili su Dejan Cukić, Dušan Svilar, Princ od Vranje, Zorana Pavić, Marko Louis, Nada Pavlović, Bernarda, Suzana Petričević, Knez i Srđan Prorok, a izvođače je pratio Revijski orkestar Radio-televizije Srbije pod dirigentskom palicom maestre Olge Biserčić.
Veče je otvoreno Cukićevim izvođenjem „Zvižduka u osam” koji je diskretno „osvežio” poznatu i prepoznatljivu numeru. Savremeni zvuk nije pokušavao da nadglasa original, već da ga nežno transformiše. U takvom spoju starog i novog mogla se prepoznati namera da se Marjanovićeva muzika ne tretira kao uspomena, već kao umetnička materija koja je i dalje inspirativna i „živa”.
Tokom koncerta smenjivali su se vokalni solisti koji nisu samo imitirali Marjanovića, već su naglašavali ono što je u njegovim pesmama bilo najvažnije – emocija i snažno pripovedanje. U numerama „Devojko mala” i „O Kerol” publika je bila na nogama, dok je numeru „Natali” uglas izvodila sa muzičarima.
Na samom kraju, zajednička izvedba pesme „Hvala vam prijatelji”, numere sa kojom je sam Marjanović voleo da završava svoje koncerte, donela je osećaj zajedništva i iz publike izvukla gromoglasni aplauz. Tehnička realizacija bila je besprekorna: zvuk prozračan, a vizuelni elementi svedeni. Sve je bilo postavljeno tako da muzika ostane u prvom planu, što je u kontekstu ovakvog događaja bilo i najbolje rešenje.
Koncert „Sećanje na Đorđa Marjanovića” uspeo je da prevede jednu bogatu muzičku biografiju u veče ispunjeno izrazom i toplinom. Umesto hladnog istorijskog pregleda, pružio je muzici prostor da ponovo zaživi, podsećajući koliko je Marjanović bio i ostao važan na sceni koja i danas nosi tragove njegove hrabrosti i elegancije. Jedan takav primer ogleda se u tome što je bio prvi izvođač na našim prostorima koji je redefinisao ulogu pevača na sceni. Ovo se naravno odnosi na skidanje sakoa i bacanja u publiku, izvedeno pri tom sa izuzetnom dozom elegancije. Pravu euforiju Marjanović je izazivao skidajući mikrofon sa stalka i ulazeći u publiku. Bio je jednostavno umetnik koji peva srcem i živi punim plućima.
