Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Primenjena muzikologija i etnomuzikologija u Srbiji, 7. IV 2025.
Kolektivna monografija Primenjena muzikologija i etnomuzikologija u Srbiji čiji je urednik dr Ivana Medić nastala je kao rezultat rada na trogodišnjem projektu koji je dobio podršku Fonda za nauku Republike Srbije a sproveden je na Muzikološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti koji je i izdavač. Koncept primenjene muzikologije i etnomuzikologije za cilj ima praktičnu primenu ovih disciplina koje su u tom slučaju izmeštene izvan uobičajenih akademskih okvira. Sadržajno i metodološki različito koncipirani članci, usmereni su ka upotrebnoj vrednosti dve discipline.
Zbog toga bi među prvima trebalo da se pomene rad Vanje Grbović naslova O mogućnostima zapošljavanja i profesionalnom razvoju muzikologa van tradicionalnih akademskih okvira. Putem intervjua, autorka se fokusirala na istraživanje tržišta rada za muzikologe u cilju „da se identifikuju putevi kojima muzikolozi prelaze iz akademske sfere u profesionalni svet, osvetljavajući pri tom oblasti i sektore gde se njihove veštine i znanja mogu primeniti“. Steći profesionalno zvanje muzikologa zahteva sveobuhvatno obrazovanje koje se stiče nakon zahtevnih studija, a činjenica da u praksi društveno-humanističke nauke i njihovi potencijali nisu prepoznati, dovode u pitanje konkretnu primenu discipline u društvu koje ne samo što ne drži do humanističkih ideala, već najviše ceni „instant i praktično znanje“, kako navodi sama autorka. Predlozi da se muzikologija iz medija, nauke i obrazovanja proširi na šira polja delovanja tiču se osnova preduzetništva, projektnog planiranja ili finansijskog upravljanja koje bi muzikolog obavljao za određene institucije kao što su orkestri na primer, ali se odnosi i na proučavanje repertoara za određene sastave ili na praktično istraživanje arhivske građe.
Dva članka u zborniku Primenjena muzikologija i etnomuzikologija u Srbiji posvećena su diskografiji. Iscrpan rad Danke Lajić Mihajlović „Provađajmo slavu gramofona“: počeci srpske diskografije mogao bi da se okarakteriše kao mini monografija unutar monografije. Autorka je kao naučnu građu koristila gramofonske ploče na sedamdeset osam obrtaja u minuti iz kolekcija ljudi koji su se skupljanjem bavili kao hobijem. Članak prate dragoceni prilozi iz kojih mogu da se iščitaju naslovi ploča s kraja XIX i s početka XX veka snimljenih izvan Srbije a koji su od značaja za istorijat srpske diskografije, kao i naslovi ploča snimljenih u Srbiji. Činjenica koja se naročito ističe jeste ta da je upravo tradicionalna muzika predstavljala „deo marketinške strategije tržišnog plasiranja gramofona i ploča, sredstvo privlačenja pažnje kupaca“.
Drugi rad koji se bavi diskografijom delo je Miloša Bralovića i nosi naslov Iz kolekcije ploča Josipa Slavenskog – od istraživanja muzičkog folklora do njegove primene u kompnonovanju. Autor se bavio sa ukupno stotinu pedeset i pet ploča koja se čuvaju u Legatu Slavenskog i najviše njih se tiče umetničke muzike, dok se na manjem broju ploča nalaze snimci narodne muzike iz različitih delova sveta kao značajno svedočanstvo kompozitorovom proučavanju folklora.
Članak naziva Letnja škola crkvenog pojanja „Korneliju u spomen“ (1993 – 2024): između muzikoloških istraživanja i praktičnog negovanja tradicije Nataše Marjanović govori o manifestaciji koju organizuje Društvo za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca, a koja je „programski zasnovana na rezultatima muzikoloških istraživanja srpske crkvenomuzičke istorije“. Upravo ova manifestacija primer je muzikološkog delovanja usmerenog ka društvenim aktivnostima koje su ključne za očuvanje tradicije Srpskog crkvenog narodnog pojanja i prema podsticanju istraživačkog rada koji je u vezi sa jednim od najznačajnih identitetskih artefakata kakav je srpska crkvena muzika.
Značajan društveni angažman prikazan je u članku Perspektive primenjenog etnomuzikološkog rada s tražiocima azila u Beogradu Marije Dumnić Vilotijević. U ovom radu, autorka članka odgovore traži na sledeća pitanja: „kolika je važnost muzike za osetljivu društvenu grupu; da li muzika može da smanji jaz između domicilnog stanovništva i pridošlica; šta je uopšte muzika migranata?“. Autorka je iznela i iskustva metoda Razumevanje kroz muziku koji zapravo označava razgovore sa tražiocima azila na kojima se slušala muzika.
Primenjena muzikologija i ekstremni glas: o nastanku kompozicije Psalm Juga Markovića Bojane Radovanović suštinski govori „o primenjivosti muzikologije u domenu savremene kompozicije“. Još konkretnije, rad govori o saradnji između muzikologa i kompozitora „baziranoj na razmeni znanja i stavova o proširenim vokalnim tehnikama koje se koriste u ekstremnoj metal muzici“. Kao rezultat interdisciplinarne saradnje, došlo se do načina zapisivanja glasa ekstremne metal muzike usmerenog prema izvođačima raznih profila.
Popularnost radija kao medija tokom XX veka čitavoj jednoj generaciji muzikologa omogućila je kreativni rad u smislu „kolažiranja i montaže materijala raznovrsnog porekla“. Upravo ovaj segment primenjene muzikologije osvetljen je u članku Radiofonski muzikološki eseji u Radionici zvuka Radio Beograda Marije Maglov.
Nastojanje muzikologa da izađe iz akademskih okvira i da svoj rad usmeri izvan kabinetskog delovanja, tokom XX veka bio je moguć i u okviru Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti kroz delovanje Studijskog hora, priređivanje javnih tribina, organizaciju letnjih škola i učešća brojnih saradnika u radijskim i televizijskim emisijama što su samo neki od segmenata članka Obeležavanje jubileja Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti Miloša Marinkovića.
I najzad, članak Ivane Medić Primenjena muzikologija i autoetnografija – na primeru vlastite muzikološko-pijanističke prakse rezultat je spoja vlastitog iskustva provučenog kroz pristup primenjene muzikologije, što je metod koji je autorki omogućio da prikaže sopstvenu muzikološku i pijanističku delatnost. „S obzirom na primarnu muzikološku vokaciju, moje višedecenijsko uporedno bavljenje pijanizmom (…) predstavlja izvesnu `anomaliju` u našoj sredini, gde su studenti muzike od prve godine osnovnih studija prinuđeni da se profesionalno opredele i profilišu“, navodi autorka.
Kolektivna monografija Primenjena muzikologija i etnomuzikologija u Srbiji značajna je iz razloga što redefiniše stroge naučne okvire koje u ove dve društveno-humanističke discipline često prelaze u dogmatizam. Praktična primena znanja stečenih istraživačkim radom na korist šire društvene zajednice, trebalo bi da su jedan od glavnih ciljeva svakog bavljenja naukom. U tom smislu, upravo ova studija otvara nove perspektive.
