Očekivano bi bilo da posle duže vremenske pauze orkestar Beogradske filharmonije još uvek ne zvuči dovoljno usaglašeno. Za program koncerta održanog u sali Beogradske filharmonije, odabrana je orkestarska muzika Feliksa Mendelsona koja ne zahteva veliki ansambl. Većina mogućih interpretativnih problema u njoj svedena je na dijalogiziranja između korpusa drvenih duvačkih instrumenata uz učešće horni ili truba i deonice gudača. Upravo stepen usaglašavanja zvuka između ove dve sile, mogao bi da bude pokazatelj kvaliteta orkestra. Mora se priznati da je dirigent Gabrijel Felc publici uspeo da pokaže da ansambl poseduje prilično dobar potencijal i da su njegovi članovi itekako raspoloženi da nastave tamo gde su stali prošlog proleća. Na programu su bile dve uvertire, Hebridi i Lepa Meluzina kao i simfonija broj 4 u A duru Italijanska.