Viva Čelo 19. IX 2022.

U poslednjih nekoliko decenija, violončelo kao instrument doživeo je vrstu renesanse koja se ogleda u pojavi mnoštva sastava u kojima ima glavnu ulogu. Osim takoyvanih violončelo horova, jedan od najuspelijih ovakvih poduhvata predstavlja finski hevi metal kvartet Apocalyptica osnovan 1993. godine, aktivan i danas. Ovakav prodor violončela u žanrovsko područje koje mu ne pripada, mogli bismo da pripišemo prirodi samog instrumenta, jer je pogodan za stvaranje različitih vrsta upečatljivih pratnji, a istovremeno, poseduje izrazita melodijska svojstva. S druge strane, melanholični ton instrumenta do krajnjih granica je zloupotrebljen kod hrvatskog muzičara Hausera koji je zapravo deo estrade i onog dela muzičke industrije koja odlično prodaje proizvod satkan od jeftinih emocija.

Continue ReadingViva Čelo 19. IX 2022.

Simfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone

Svako izvođenje bilo koje od devet simfonija Gustava Malera poseban je događaj za publiku i izvođače. Ako bismo govorili o tome koji kompozitor romantizma poseduje najsugestivniju naraciju, verovatno da bi se mnogi odlučili baš za Malera. Ne samo što slušajući bilo koju od simfonija ovog autora sve vreme imamo utisak da nekakav imaginarni junak prolazi kroz različite situacije, već je i intenzitet emocija koja Malerova muzika izaziva ogroman. Narativnost i emocionalnost, recimo da bi to mogle da budu dve ključne odrednice vezane i za Simfoniju broj pet koja u sebi zapravo, sadrži čitav svemir sastavljen od ekspresivnih žanrova drame i lirike iskazanih u nebrojeno mnogo nijansi, kroz posmrtni marš, ples, zvuke prirode, metafiziku.

Continue ReadingSimfonijski orkestar RTS i Bojan Suđić − otvaranje sezone

Koncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.

Kada su koncerti klavirskih dua u pitanju, verovatno da jedan od najvećih izazova za izvođače predstavlja kako osmisliti adekvatan program jer postoji nekolicina dela posvećena ovom sastavu koja se na koncertnim podijumima neprestano ponavljaju. Literatura za klavirski duo upravo je ovih dana obogaćena kompozicijom Đuska Nataše Bogojević. Premijerno su je izveli Tamara Koročkin i Andreas Šoenhage na promenadnom koncertu u Kolarčevoj zadužbini. I ne samo to, ovo dvoje umetnika potrudili su se da publici predstave inovativan program, od kojih je jedino delo koje se često nalazi na repertoaru ovakvih ansambala bila Sonata u B duru za četiri ruke K 358 Volfganga Amadeusa Mocarta. I to sa razlogom, kao što ćemo videti.

Continue ReadingKoncert klavirskog dua Koročkin-Šoenhage, 11. IX 2022.

Karmina Burana na Ušću, 3. IX 2022.

Već godinama unazad, ovdašnja publika gaji veliki afinitet prema scenskoj kantati Karmina Burana nemačkog kompozitora Karla Orfa. Naravno, to su prepoznali ljudi koji se bave muzičkom industrijom i zbog toga smo u prilici da prisustvujemo relativno čestim izvođenjima ovog dela. Kompozicija je pravo čedo svog vremena ‒ napisana je između 1935. i 1936. godine na osnovu dvadeset i četiri pesme iz istoimene zbirke srednjovekovnih pesama svetovnog karaktera. U to vreme, Stravinski je komponovao vokalno-instrumentalna dela na antičke teme, pa je u tom smislu bio velika inspiracija za Orfa koji nije ni sanjao da će njegova kompozicija ostvariti tako veliki uticaj na popularnu kulturu.

Continue ReadingKarmina Burana na Ušću, 3. IX 2022.

Marta Argerič u Beogradu, 9. VII 2022.

Pitanje norme i odstupanje od nje, osnovno je pitanje koje se tiče svake muzičke interpretacije. Odgovarajući na ovu dilemu publika donosi sud o interpretaciji, smatrajući je više akademskom i konzervativnom s jedne, ili revolucionarnom, ponekad i skandaloznom s druge strane. Kada su u pitanju izvođenja Marte Argerič, ovakva dilema je irevelevantna iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što je posle epohe velikih umetnika XX veka čiji je ona izdanak, potpuno deplasirano govoriti o normi, jer zaista, koje bi to sviranje predstavljalo paradigmu osim ako se pod tim ne podrazumeva konvencionalan akademski pristup, što je za svako tumačenje interpretacije najgora varijanta. Drugi razlog leži u činjenici je taj što bi svako ovakvo poređenje u priličnoj meri isključilo emocionalno, što je u slučaju sviranja Argeričeve bitan, krajnje naglašen i samim tim, neodvojivi deo njene interpretacije.

Continue ReadingMarta Argerič u Beogradu, 9. VII 2022.

Maksim Vengerov i Simon Trpčeski, 29. VI 2022.

Dobrih spojeva muzičara u istoriji izvođaštva bilo je mnogo, a čini se da su oduvek najizazovnije delovali dueti violinista i pijanista, verovatno zbog toga što je reč o dva najpopularnija instrumenta. Veliku pažnju beogradske publike izazvao je koncert „najvećeg među majstorima gudačkih instrumenata sveta“, kako je navedeno u programskoj knjižici koncerta Maksima Vengerova koji je nastupio sa makedonskim pijanistom Simonom Trpčeskim. Zajedničko muziciranje ova dva muzičara, sa svakog aspekta je ostvareno na visokom izvođačkom nivou.

Continue ReadingMaksim Vengerov i Simon Trpčeski, 29. VI 2022.

Koncert Miomire Vitas i Vesne Kršić Sekulić, 20. VI 2022.

Sopran Miomira Vitas jedna je od onih umetnica koja je neverovatnim entuzijazmom uspela da za srpsku kulturu i muziku uradi onoliko koliko bi mogla da uradi i jedna kulturna institucija. Sa mužem, pijanistom Konstantinom Boginom, prodavši svu svoju imovinu 2003. godine kupili su zamak u francuskom gradu Arkeju koji ne samo što je postao središte kulturnih dešavanja u dolini Marne, već je u njemu počeo da se održava i festival posvećen Eriku Satiju. Ovo je samo jedan od primera neobičnih životnih priča iz karijere ove izuzetne umetnice koja neumorno nastupa i u sedmoj deceniji života. Isto tako je neobičan bio i program koncerta u velikoj sali Studentskog kulturnog centra na kome je nastupila sa pijanistkinjom Vesnom Kršić Sekulić.

Continue ReadingKoncert Miomire Vitas i Vesne Kršić Sekulić, 20. VI 2022.

Don Kihot u Narodnom pozorištu, 18. VI 2022.

Opera Don Kihot Žila Masnea ne spada, izvesno, u vrhunska ostvarenja ovog autora, iako poseduje sve osobine koje inače krase njegova operska ostvarenja. Kao i u drugim operama, Masne u ovom delu pretežno lirskog karaktera, insistira i na izgovoru teksta, kroz neku vrstu pevanog govora koju ne bismo mogli da nazovemo rečitativom. Ovakav način tretmana teksta svakako je u tradiciji francuske opere još od Lilija, a tako će biti i posle Masnea, čak i u popularnoj šansoni XX veka. Zbog toga, kada je reč o francuskoj operi, ne možemo a da ne pomenemo značaj pevačke dikcije.

Continue ReadingDon Kihot u Narodnom pozorištu, 18. VI 2022.

Hor RTS i Tomislav Fačini, 11. VI 2022.

Poslednji koncert Hora Radio televizije Srbije programski je ukazivao na poseban vid iskazivanja sfere duhovnog, u ovom slučaju slobodno možemo da kažemo i metafizičkog. Na repertoaru su se našle kompozicije Arva Perta i Morisa Diriflea, što ukazuje na meditativni karakter dostignut kroz ponavljanje jednostavno koncipiranih melodijsko-harmonskih fraza u prvom, ili na specifičan spoj lirskog i molitvenog karaktera u drugom slučaju.

Continue ReadingHor RTS i Tomislav Fačini, 11. VI 2022.