Gala koncert posvećen Pučiniju, 8. X 2024.

Kada je italijanska opera u pitanju, za domaću publiku nema mnogo dileme – od svega što umetnička muzika nudi, apsolutni primat zauzima upravo ovaj žanr koji je krajem XIX veka doneo vrhunska umetnička ostvarenja u delu Đakoma Pučinija. Koncert sastavljen od popularnih arija ovog kompozitora bio je pun pogodak, jer su svi ljubitelji opere mogli da čuju najpopularnije arije u izvođenju vrsnih pevača. Osim toga, nije tako česta prilika za publiku da posmatra dirigenta koji je vrsni stručnjak za ovaj žanr, a upravo to bi moglo da se kaže za Jakopa Siparija de Peskaserolija koji se smatra za jednog od najperspektivnijih u Italiji.

Continue ReadingGala koncert posvećen Pučiniju, 8. X 2024.

Maraton Mocartove muzike u Beogradskoj filharmoniji, 27. IX 2024.

Otvaranje koncertne sezone orkestra Beogradske filharmonije najavljeno je kao petosatni događaj u kome će biti izvođena muzika Mocarta. Ukoliko se u obzir uzmu sve pauze, oko tri sata muzike ovog kompozitora skoro da je stalo u okvir koji je je u stvarnosti bio kraći za pola sata.

Continue ReadingMaraton Mocartove muzike u Beogradskoj filharmoniji, 27. IX 2024.

Bojan Suđić i Hor Radio televizije Srbije u izvođenju muzike Marka Tajčevića i Stevana Mokranjca, 20. IX 2024.

Otprilike jednom do dva puta godišnje, Hor Radio televizije Srbije na čelu sa dirigentom Bojanom Suđićem obraduje publiku koncertima pravoslavne duhovne muzike. Svaki od njih bio je za pamćenje, jer zaista, nijedan hor u našoj zemlji ne bi mogao da ostvari reprezentativnija izvođenja od pomenutog ansambla. Suđić se na dosadašnjim nastupima pokazao kao ekspert za izvođenje ovog žanra i tako je bilo i na poslednjem koncertu u crkvi Blažene Djevice Marije na Neimaru. Kao i do sada, u tome mu je svesrdno pomagao i njegov student i horski pevač, Jakov Milutinović.

Continue ReadingBojan Suđić i Hor Radio televizije Srbije u izvođenju muzike Marka Tajčevića i Stevana Mokranjca, 20. IX 2024.

Opera Julije Cezar Georga Fridriha Hendla na 19. festivalu ranu muzike (dirigent Predrag Gosta) 16. IX 2024.

Svako izvođenje opere nekog baroknog kompozitora na domaćoj sceni predstavlja događaj od velikog značaja, jer, kao što znamo, publika nije tako često u prilici da sluša dela ovog žanra napisana u 17. i u prvoj polovini 18. veka. Zapravo, da nije entuzijazma dirigenta i čembaliste Predraga Goste, takvo zadovoljstvo gotovo da ne bismo ni imali. Zbog toga je koncertno izvođenje opere Julije Cezar Georga Fridriha Hendla u Atrijumu Narodnog muzeja na istorijskim instrumentima i uz učešće mahom odličnih vokalnih solista, bio odličan povod da se uz relevantnu interpretaciju, publika saživi sa strastima koje u sebi nose ljubav i rat, kako je to već uobičajeno u baroknim vokalnim kompozicijama.

Continue ReadingOpera Julije Cezar Georga Fridriha Hendla na 19. festivalu ranu muzike (dirigent Predrag Gosta) 16. IX 2024.

Sreten Krstić i Gudački orkestar RTS, 7. IX 2024.

Kreirati popularan koncertni program umetničke muzike na takav način da zadovoljava određene estetske kriterijume a da istovremeno podilazi ukusu publike, oduvek je predstavljao vrhunski izazov za one koje u muzičkim institucijama brinu o tome. Koncert gudača simfonijskog orkestra predvođenih violinistom Sretenom Krstićem upravo je bio jedan od onih koji nije namenjen samo usko stručnoj publici. U upravo izrečenom zapravo, leži i sva problematika privlačenja publike u koncertne dvorane, koje su ne samo kod nas, već i u čitavom svetu, sve praznije. Međutim, činjenica je da čak i najhermetičnije kompozicije mogu za slušaoce da budu atraktivne ukoliko se izvedu dobro i ukoliko su vešto uklopljene u program koncerta.

Continue ReadingSreten Krstić i Gudački orkestar RTS, 7. IX 2024.

Tako čine sve − Mocartova opera u Madlenianumu, kineski i srpski umetnici, 18. VII 2024. (prvo veče)

Obično se muzika Volfganga Amadeusa Mocarta smatra jednostavnom za percepciju, pa se tako za slušanje preporučuje čak i bebama. O tome kako se sluša muzika ovog kompozitora napisano je mnoštvo stranica − ne samo stručna literatura već i internet portali u nedostatku senzacionalistički intoniranih vesti u nekim prilikama govore o blagodatima Mocartove muzike. Ukoliko u obzir uzmemo okolnost da je ovaj kompozitor već odavno postao deo popularne kulture, svaka interpretacija njegove muzike morala bi da bude neopterećena težinom, laka i perfektna. Međutim, iza prirodno izvajanih melodija i logičnih harmonskih sledova, krije se neverovatan izazov za izvođače, bez obzira o kom žanru je reč.

Continue ReadingTako čine sve − Mocartova opera u Madlenianumu, kineski i srpski umetnici, 18. VII 2024. (prvo veče)

Misa Kriolja Ariela Ramiresa na kraju sezone Muzičke produkcije RTSa, dirigent Dragana Radaković, 5. VII 2024.

Bivajući savremenici vremena u kome mešanja popularnih i ozbiljnih žanrova postaju sasvim normalna stvar, morali bismo i da preispitamo sopstvena gledišta koja su u vezi sa često veštačkim podelama na visoko estetizovane umetničke iskaze i takozvane „lake note“. Iako na prvi pogled može da zvuči apsurdno, nema boljeg primera spajanja dve različite životne koncepcije od onog koji se praktikuje u duhovnoj muzici. S obzirom na činjenicu da život crkve nije odvojen od svakodnevnog života, sasvim je logično da su svetovni napevi oduvek bivali korišćeni i u bogoslužbene svrhe, ali je i činjenica da u savremenom trenutku, takva mešanja imaju sasvim osobeno značenje.

Continue ReadingMisa Kriolja Ariela Ramiresa na kraju sezone Muzičke produkcije RTSa, dirigent Dragana Radaković, 5. VII 2024.

Simeon Zomerhalder na Oboa festu, 11. VI 2024.

Nastup švajcarskog oboiste Simonea Zomerhaldera na ovogodišnjem Oboa festu predstavljao je ogledan primer uglađenog sviranja prepunog lepih manira. Ukoliko u obzir uzmemo i činjenicu da je ovaj umetnik publici u sali Beogradske filharmonije pokazao kako se kleše dobro uobličena melodijska linija i još mnoštvo drugih, prefinjenih interpretativnih osobina, mogli bismo da kažemo da smo prisustvovali nastupu oboiste svetskog kalibra.

Continue ReadingSimeon Zomerhalder na Oboa festu, 11. VI 2024.

Oleg Pohanovski violina, Natalija Mladenović klavir, Gvarnerius 4. VI 2024.

U medijima najavljen kao jedan od najvećih svetskih virtuoza, kanadski violinista ruskog porekla Oleg Pohanovski zaista spada u tip muzičara koji poseduje izvanrednu tehniku. Ipak, svrstavanje u red najvećih svetskih zvezda pomalo je preterano i ovakav potez trebalo bi shvatiti kao marketinški trik. Sala Ustanove kulture Gvarnerius bila je puna, a i sam umetnik se dobro potrudio da ne razočara publiku. Nastupivši sa izvanrednom pijanistkinjom Natalijom Mladenović, koncert je završio uz burne ovacije.

Continue ReadingOleg Pohanovski violina, Natalija Mladenović klavir, Gvarnerius 4. VI 2024.

Veče Filipa Glasa − Nemanja Stanković i Vladimir Milošević, 1. VI 2024.

Veče muzike Filipa Glasa održano u Sali Beogradske filharmonije, ostvareno je uz učešće dvojice izvanerednih muzičara – pijaniste Vladimira Miloševića i violončeliste Nemanje Stankovića. S obzirom na činjenicu da je koncert održan u okviru programa međunarodne konferencije Minimalistička prožimanja, repertoar je koncipiran stručno. Osmislila ga je Laura Emeri sa Emori univerziteta u Atlanti, uspevši da na reprezentativan način pokrije različite periode Glasovog stvaralaštva.

Continue ReadingVeče Filipa Glasa − Nemanja Stanković i Vladimir Milošević, 1. VI 2024.