Srđan Teparić - Muzički limbo

Azraelova senka nad Beogradom, Beogradska filharmonija 17. IV 2026.

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 20, 2026
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Koncert Beogradske filharmonije, na kome su se našle kompozicije Varijacije na rokoko temu Petra Iljiča Čajkovskog i Simfonija broj 2 Azrael Jozefa Suka, bio je poslednji koji je u ovoj sezoni programski osmislio i kojim je trebalo da diriguje, preminuli šef-dirigent ansambla, Gabrijel Felc. Tim povodom je u holu Kolarčeve zadužbine priređena izložba fotografija koja rekapitulira Felcovu eru, dok je sam koncert simbolično otvoren snimkom na kome orkestar, pod njegovom palicom, izvodi Vagnerov Kas Valkira. Nakon ovog emotivnog podsećanja, na scenu su izašli australijski dirigent Aleksandar Briger i finska violončelistkinja Senja Rumukainen.

„Perfectly Free“: Ritualno vreme i emocionalno ogoljavanje Maje Bogdanović

Post author:Srđan Teparić
Post published:April 15, 2026
Post category:Članci
Post comments:0 Comments

Violončelistkinja Maja Bogdanović, izdanjem Perfectly Free za holandsku kuću Challenge Records, ostvarila je svojevrsni vrhunac izvođačke karijere. Na albumu se nalaze dva izuzetna koncerta za violončelo i orkestar svetski poznatih kompozitora Osvalda Golihova i Ane Klajn.

Ispovest kao strategija: Analiza solo albuma Davida Damiana Funny Little Fears, autor Milica Mihajlović

Post author:Srđan Teparić
Post published:March 26, 2026
Post category:Studentski radovi
Post comments:0 Comments

Solo album Funny Little Fears Damijana Davida može se čitati kao simptom jednog šireg fenomena savremene pop kulture. Umetnikov put, od evrovizijske zvezde do individualnog autora koji nastoji da prevaziđe format spektakla i izgradi lični, dugoročno održiv umetnički identitet, deluje promišljeno i odlučno. Ipak, važno je naglasiti da je njegova pozicija znatno kompleksnija nego što se to na prvi pogled može uočiti. Za razliku od klasičnih evrovizijskih karijera, koje se često iscrpljuju u reprizi pobedničke formule,

Arcadi Volodos Photo: Marco Borggreve

Fenomen Volodos: Između tehničkog savršenstva i čiste logike, muzička kritika Milene Pešić (4. februar 2005)

Post author:Srđan Teparić
Post published:March 25, 2026
Post category:Podsećanja
Post comments:0 Comments

Najnoviji šampion sveta u sviranju na klaviru zove se Arkadij Volodos a ono što on radi moglo bi se nazvati probijanjem zvučnog zida u muzici. Na dan sedamdeset treće godišnjice svog postojanja, Velika dvorana Kolarčeve zadužbine, čiji vremeplov je natovaren uspomenama na muziciranje preko hiljadu ansambala i horova, pet stotina dirigenata i oko pet hiljada solista, bila je domaćin ovom mladom pijanisti čija frapantna tehnika sviranja prevazilazi poznate rekorde muzičke atletike. Ali, na sreću, ne završava se samo na tome.

Tvrđava unutrašnje slobode Poline Osetinske, 18. III 2026.

Post author:Srđan Teparić
Post published:March 24, 2026
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Granice između fikcije i života kod nekih umetnika kao da postaju amblem njihovog postojanja — jedini mogući umetnički kredo. Biografija ruske pijanistkinje Poline Osetinske govori o potrebi za slobodom, empatiji i protivljenju represiji. Posledice njenih otvorenih istupa u Rusiji jesu da, za razliku od nekih drugih umetnika, ona u sopstvenoj zemlji ne može da nastupa. Njena karijera odvija se izvan granica domovine, ali ipak, za razliku od mnogih drugih, odlučila je da sa porodicom i dalje živi u Moskvi, pretvarajući tako sopstvenu svakodnevicu u svojevrsnu unutrašnju emigraciju.

Konceptualno putovanje Olge Biserčić: Od Vitakera do Vujića, 13. III 2026.

Post author:Srđan Teparić
Post published:March 17, 2026
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Poslednji koncert Hora Radio televizije Srbije bio je konceptualan i pratio je unutrašnji put individue prema duhovnom preobražaju. Program je osmislila Olga Biserčić, dirigent hora. Ceo događaj odigrao se u akustičnom prostoru crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije na Neimaru, što je doprinelo meditativnoj atmosferi i zvučnoj punoći neophodnoj za poniranje u unutrašnjost bića.

Plastika zvuka i oslobođena metrika: Trijumf koherentnosti u Beogradskoj filharmoniji, 6. III 2026.

Post author:Srđan Teparić
Post published:March 9, 2026
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Dobro koncipiran program pratio je i poslednji nastup Beogradske filharmonije pod dirigentskim rukovodstvom Hauarda Grifitsa. Hipnotišuću muziku Arva Perta, zamenila je oštra burleska klavirskog koncerta Bendžamina Britna kojeg smo mogli da čujemo u tumačenju izvrsnog britanskog pijaniste Stivena Ozborna. Drugi deo događaja bio je rezervisan za Simfoniju broj osam Antonjina Dvoržaka u kojoj je Grifits uspeo da prikaže ansambl u svom najboljem mogućem izdanju.

Beogradska filharmonija i antologija srednjoevropskog duha, 20. II 2026.

Post author:Srđan Teparić
Post published:February 23, 2026
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Poslednji koncert Beogradske filharmonije tematski je bio koherentan, pa je program naginjao ka narodnom stvaralaštvu, ka bajkovitom i humorističkom narativu. Til Ojlenšpigel Riharda Štrausa priča je o dogodovštinama jednog šaljivdžije; Bajke Vaclava Trojana donele su lirski tretiran humor duboko ukorenjen og u folklornoj tradiciji; Mađarske skice Bele Bartoka mogle bi da se okarakterišu kao izuzetan primer etnomuzikologije primenjene u koncertnoj dvorani; svita Hari Janoš Zoltana Kodaja, poput Tila Ojlenšpigela, donela je neverovatne izmišljene priče ratnog veterana koji je sam uspeo da pobedi Napoleonovu vojsku.

Trajanje: lirika van vremena, Galerija SANU, 12 II 2026.

Post author:Srđan Teparić
Post published:February 16, 2026
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Program koncerta na kome su nastupili Strahinja Radoičić flauta, Anđelina Nikolić, violončelo, Jelena Tutić, harfa, Milorad Balić, vibrafon i Dimitrije Nikolić, klavir, bio je fokusiran na liriku iskazanu kroz mnoštvo različitih načina, poput dubokog uzdisaja koji zaista može da ukazuje na trajanje, što je bio i naziv događaja. Kombinacija vazdušaste flaute, kristalnog zvuka vibrafona i harfe i stabilno utemeljenih, „zemljanih“ instrumenata violončela i klavira, zahtevala je postepeno uranjanje u poimanje vremena i prostora koje u potpunosti stoji izvan svakodnevnice.

Kultura zvuka nasuprot spoljašnjim efektima: pijanizam Konstantina Emeljanova, 7. II 2026.

Post author:Srđan Teparić
Post published:February 9, 2026
Post category:Muzičke kritike
Post comments:0 Comments

Niz mladih ruskih pijanista koji su održali resitale u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, nastavio se sa Konstantinom Emeljanovim dobitnikom treće nagrade na takmičenju Čajkovski u Moskvi 2019. godine. U programu beogradskog koncerta mogli smo da pročitamo da je reč o „tihoj superzvezdi“ koja neguje „kulturu zvuka“. I zaista, njegova pojava odiše skromnošću, a pristup interpretaciji u najširem smislu karakteriše transparentnost koja se ogleda u jasnom izdvajanju glasova, kontroli zvuka i smernosti pokreta tela.