Viktor Tanaskovski: recenzija albuma grupe caroline

Usred konstantne preplavljenosti informacijama na društvenim mrežama, sve veći izazov postao je kako doći do kvalitetnog muzičkog sadržaja. Uprkos tome i dalje je moguće da se otkrije nešto sveže i obećavajuće. Prošle nedelje sam sasvim iznenada, naleteo na objavu koja mi je momentalno privukla pažnju – izvesni londonski Art rock bend, 25. februara izdao je svoj debi album.

Continue ReadingViktor Tanaskovski: recenzija albuma grupe caroline

Kemal Gekić i SO RTS, 9. 2. 2022.

Što se ruske simfonijske muzike tiče, dirigent Bojan Suđić je prema njenom izvođenju oduvek gajio posebnu vrstu senzibiliteta. U tumačenjima dela Čajkovskog, Rahmanjinova, Skrjabina i drugih kompozitora poznog XIX i prve polovine XX veka, ovaj dirigent je uspevao da kroz široke dramaturške lukove ostvari upečatljive emocionalne vrhunce. Kroz šest stavova simfonije broj 1 Aleksandra Skrjabina Suđić je pokazao da na poseban način doživljava neobičan malerovsko-slovenski sklop.

Continue ReadingKemal Gekić i SO RTS, 9. 2. 2022.

O kompakt disku Jelene Stojković Roses of East

Krajem 2021. godine, za nemačku diskografsku kuću Spektral, objavljen je kompakt disk naziva Roses of the East pijanistkinje Jelene Stojković koja živi u Minhenu i aktivno se bavi pijanizmom. Često nastupa i kao kamerni muzičar, a zaposlena je kao profesor klavira u Centru Leopold Mocart na Univerzitetu u Augsburgu.

Continue ReadingO kompakt disku Jelene Stojković Roses of East

Prilog o koncertu Beogradskih madrigalista, 30. XII 2021.

Sedamdeset godina trajanja muzičke institucije čiji je rad zasnovan na dobrovoljnom angažovanju njenih članova jubilej je vredan pažnje. Upravo toliko traje hor Beogradski madrigalisti, koji je u velikoj sali Kolarčevog narodnog univerziteta proslavio ovaj datum. Njihov dirigent je Aleksandar Brujić, a istorija ovog hora značajna je zbog nekoliko nespornih činjenica. Tokom svog trajanja ansambl su vodili značajna dirigentska imena kao što su Milan Bajšanski, Dimitrije Stefanović, Vojislav Ilić, Dušan Miladinović, Zlatan Vauda, Stanko Šepić, Aleksandar Spasić i mnogi drugi.

Continue ReadingPrilog o koncertu Beogradskih madrigalista, 30. XII 2021.

Хорска сретања у Чачку и Овчар Бањи, од 19. до 25. јула

Манифестација Хорска сретања замишљена је као духовна академија и одржана је у Чачку и Овчар Бањи од 19. до 25. јула 2021. године. Током деведесетих година у Србији су актуелне биле чак четири духовне академије. Иако одржаване у време великих недаћа, тих година је још увек постојала свест о томе да непрофитабилне манифестације од којих би народ и држава имали корист, могу да се исплате тек после одређеног времена. Та корист је нематеријалне природе, али би друштву постављеном на здраве основе свакако требало да буде важно да ствара образоване и освешћене појединце. У овој години имали смо две духовне академије. Она у Сремским Карловцима је за свако поштовање и одржава се по двадесет и осми пут. Друга је управо ова о којој говоримо и захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије и Скупштини општине Чачак, као и донацијама приватних лица и предузећа, одржана је по први пут. Организатори Хорских сретања су удружење грађана Ирмос кога чине двоје људи: Ирена Чоловић и Немања Милетић.

Continue ReadingХорска сретања у Чачку и Овчар Бањи, од 19. до 25. јула

Beleška o odbrani doktorskog projekta Dine Hadžiomerović (8. VI 2021), ili, podrška srpskoj muzičkoj pedagogiji

Pisati o koncertima ljudi koje poznajete nemoguće je bez onoga što se naziva „sukob interesa“. Tako je i odbrana doktorskog projekta Dine Hadžiomerović, odnosno, koncert održan u sali Kolarčeve zadužbine, za pisca ovih redova predstavljao prijatno suočavanje sa sopstvenom istorijom studiranja na Fakultetu muzičke umetnosti. Zbog toga o Dininom koncertu ne želim da pišem iz ugla stručnjaka, jer to zaista ne bi bilo fer. Ono što su na ovoj odbrani svi mogli da čuju jeste činjenica da doktorandi koji studiraju na našem fakultetu, pa tako i Dina, suvereno vladaju formama dela koja interpretiraju. Naravno, kada kažemo forma, svakako se podrazumeva da tu ne mislimo na trodelne pesme i sonatne oblike. Naime, svirajući muziku ruskih kompozitora, Čajkovskog, Skrjabina, Balakirjeva i Rahmanjinova, Dina nam je predočila formalno uobličene iskaze, bilo da je reč o prirodnim pojavama (Godišnja doba Čajkovski), burnim treperinjima duše i metafizičkoj lirici (Skrjabin etide op. 8, Rahmanjinov Muzički momenti) ili atmosferi noći (Balakirjev Nokturno). Ovome bi trebalo pridodati i još jednu činjenicu vezanu za sviranje Dine Hadžiomerović, a reč je o sposobnosti isticanja kolorita. Podrazumeva se da student doktorskih studija poseduje dobru tehniku sviranja i nepotrebno bi bilo da se ta činjenica posebno ističe. Ono što je u svemu ovome najvažnije, zapravo je povod zbog koga je ovaj kratki tekst napisan. Srpska muzička pedagogija je i zvanično dobila još jednog profesora koji može da se pohvali vrhunskim obrazovanjem, za šta je u ovom slučaju zaslužan i mentor Maja Rajković. Dina Hadžiomerović se kao profesor klavira već dokazala velikim brojem dobrih i uspešnih đaka koji su posle srednje škole, učenje sviranja klavira nastavili na akademskom nivou. Zbog budućnosti ove zemlje i prosperiteta naroda koji živi na ovim prostorima, trebali bismo da podržimo ovakve poduhvate koji najčešće prolaze nezapaženo.

Continue ReadingBeleška o odbrani doktorskog projekta Dine Hadžiomerović (8. VI 2021), ili, podrška srpskoj muzičkoj pedagogiji

Recenzija kompakt diska Vladimira Gligorića sa klavirskom muzikom Vasilija Mokranjca

Nekoliko značajnih autora srpske muzike, deo svog opusa posvetili su klavirskoj muzici i na tom polju ostavili trag. Možda je i najvažniji među njima Vasilije Mokranjac, čiju klavirsku muziku je za diskografsku kuću CPO snimio pijanista Vladimir Gligorić u studiju Hans Rosbaud koji pripada Jugozapadnom nemačkom radiju u Baden Badenu, između 21. i 23. februara 2017. godine. Izvođenje klavirske muzike Vasilija Mokranjca zahteva vrhunsko vladanje izvođačkom tehnikom. Izrazito pijanistički i uz dubinsko poniranje u neobično bogatu fikciju jednog od najvećih srpskih kompozitora, Vladimir Gligorić je na jednom kompakt disku ponudio glavninu klavirskih dela iz različitih stvaralačkih faza ovog autora.

Continue ReadingRecenzija kompakt diska Vladimira Gligorića sa klavirskom muzikom Vasilija Mokranjca

Milena Pešić: Život posvećen operi ‒ portret Biserke Cvejić

Dovoljno je reći ‒ Biserka. Odmah će se znati o kome je reč. Izroniće iza ovog imena Karmen, Amneris, Eboli, Lota, Olga, Flora, Dalila, Acučena, Preciozila, Brangena... glasovne skulpture operskih likova vajane na scenama Beogradske i Zagrebačke opere, Dubrovnika i Splita, Bečke državne opere, Metropolitena, Arene u Veroni, Milanske skale, Teatra Kolon, Boljšoj teatra u Moskvi i lenjingradskog "Kirova" (Teatra Marinski), Minhena, Berlina, Napulja, Tokija.

Continue ReadingMilena Pešić: Život posvećen operi ‒ portret Biserke Cvejić