Recenzija monografije Sto godina Beogradske filharmonije

Monografiju naslova Sto godina Beogradske filharmonije priredile su muzikološkinje magistar Asja Radonjić i master muzikologije Danica Maksimović, uz učešće stručnih konsultantkinja, doktorki muzikologije Sanele Nikolić i Biljane Leković. Kao istraživačka građa i izvori podataka, autorkama su poslužile postojeća literatura koja govori o istorijatu Beogradske filharmonije, arhivska građa i lična iskustva osoba koje su učestvovale u radu ove institucije. Takav metod govori o tome da su imale nameru da monografiju približe i širem čitalačkom krugu, što uopšte ne umanjuje njen naučni doprinos. Koncepcija kroz koju se hronološki i kroz nekoliko faza prati rad ove muzičke kuće, od njenog osnivanja 1923. pa zaključno sa 2023. godinom, zapravo je i najlogičniji izbor, jer upravo istoriografski pristup predstavlja osnovu za proučavanja tema koje bi se ticale različitih aspekata rada jedne muzičke institucije.

Continue ReadingRecenzija monografije Sto godina Beogradske filharmonije

Antologija srpske trube ‒  kompakt disk Mladena Đorđevića

Kompakt disk najboljeg srpskog trubača Mladena Đorđevića Antologija srpske trube predstavlja dobar presek stvaralaštva domaćih autora koji su neki od svojih opusa posvetili ovom instrumentu. Većina dela zastupljenih na izdanju zaista bi mogla da budu deo antologije posvećene ovom instrumentu, a neka od njih mogla bi da uđu i u zbirke najboljih svetskih ostvarenja namenjenih trubi. O tome će da posvedoči vreme i pregledi, jer izdavač PGP RTS na platformi Spotify i preko Youtube-a nudi i preslušavanje, što predstavlja najbolji put prema publici iz celog sveta zainteresovanoj za umetničko stvaralaštvo namenjeno trubi.

Continue ReadingAntologija srpske trube ‒  kompakt disk Mladena Đorđevića

Intervju sa Anjom Đorđević ‒ U čekanju da post i neo nestanu!

Kako shvataš muzički gest? O tome sam uvek mnogo razmišljala i mimo muzike, kako saopštiti misao, osećanje. Gest je "kako", način, odabrano sredstvo, iznenadjenje. Želim da budem što preciznija. Gest je i detalj iza koga stoji određeno znanje i negovano iskustvo.

Continue ReadingIntervju sa Anjom Đorđević ‒ U čekanju da post i neo nestanu!

Recenzija kompakt diska Šarm francuske muzike Novosadskog duvačkog kvinteta, Muzika klasika, 2023.

Albumi klasične muzike domaćih izvođača nisu tako česta pojava, ali, s druge strane, u poslednje vreme često smo svedoci kvalitetnih izdanja. Upravo takvim kompakt diskom mogli bi da se pohvale članovi Novosadskog duvačkog kvinteta koga čine Ksenija Mijatović Korom flauta, Veronika Antunović Marić oboa, Kristijan Boroš klarinet, Goran Marinković fagot i Mirko Marić horna. Izdavač je Muzika klasika, a u skladu sa nazivom Šarm francuske muzike, predstavljene su kompozicije za duvački kvintet Kamin kralja Renea Darijusa Mijoa iz 1939, Tri kratka komada Žaka Ibera iz 1930. i Duvački kvintet Pola Tafanela iz 1876. godine.

Continue ReadingRecenzija kompakt diska Šarm francuske muzike Novosadskog duvačkog kvinteta, Muzika klasika, 2023.

VooDoo piano duo − recenzija kompakt diska Otkrovenje

Inovativnost interpretativnog pristupa u takozvanoj klasičnoj, ili umetničkoj, ili kako god već želeli da nazovemo muziku svrstanu u žanr u kome je neposredan pristup publici nekako najviše opterećen konvencijama, tema je o kojoj se mnogo govori i piše. Od vremena otkako se formirala muzička industrija, pojedini izvođači služili su se zakonitostima koji vladaju u popularnijim žanrovima, neko uspešno, a neko sa katastrofalnim rezultatima, bar što se estetike tiče. U poslednje vreme, i kod nas su se pojavili pojedinci i sastavi koji na umetnički relevantan i za publiku privlačan način, uspevaju da prikažu ono što je do skoro bilo nezamislivo – najnovija ostvarenja iz domena umetničke muzike koja nisu hermetična i koja u sebi poseduju senzibilitet koji u pravoj meri oslikava prirodu savremenog čoveka. Jedno od takvih izdanja je i kompakt disk Otkrovenje klavirskog dua VooDoo koga čine Vuk Božilović i Dušan Grozdanović.

Continue ReadingVooDoo piano duo − recenzija kompakt diska Otkrovenje

Prikaz časopisa Muzikologija br. 34

Godine 2021. obeležavalo se pedeset godina otkako je preminuo Igor Stravinski. Međutim, zbog pandemije kovida ovaj jubilej nije mogao da bude proslavljen na dostojan način, pa je naročito u svetu nauke, još uvek aktuelno razmatranje različitih aspekata stvaralaštva jednog od najvećih kompozitora XX veka. Tako je i Glavna tema poslednjeg broja časopisa Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti Muzikologija sastavljena od članaka posvećenih Stravinskom a potiču iz izlaganja na Studijskom danu organizovanom 2021. godine na Odseku za muzičke studije Nacionalnog i Kapodistrijasovog univerziteta u Atini. Radovi uključeni u broj obuhvataju sve tri faze stvaralaštva Stravinskog: foklornu ili pagansku, neoklasičnu i serijalnu.

Continue ReadingPrikaz časopisa Muzikologija br. 34

Recenzija kompakt diska Floral Stane Krstajić i Milene Stanišić − savremena srpska muzika za flautu i harfu

Sudeći po rasporedu numera na izdanju Floral, ono bi kao celina moglo da bude doživljeno kao pastoralno-lirski komad razrađene unutrašnje dramaturgije. Flauta i harfa su instrumeti čije poreklo seže sve do početaka ljudske civilizacije i verovatno da tajna njihove upotrebe leži u činjenici da oni zvukom iskazuju dubinsko iskustvo kolektivno nesvesnog. Sve to moguće je čuti na kompakt disku Stane Krstajić i Milene Stanišić na kome su se predstavile muzikom savremenih srpskih kompozitora.

Continue ReadingRecenzija kompakt diska Floral Stane Krstajić i Milene Stanišić − savremena srpska muzika za flautu i harfu

Prikaz časopisa Novi Zvuk broj 60

Poslednji po redu broj internacionalnog časopisa za muziku Novi zvuk koji je objavila Katedra za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu ne samo što je jubilarni u tom smislu što je šezdeseti po redu, već se u 2022. godini slavilo i trideset godina od izlaska prvog broja eminentnog izdanja posvećenog muzikološkim temama. U tom smislu, značajan je uvodnik iz pera istaknute srpske muzikološkinje Mirjane Veselinović Hofman naslova Novi zvuk u novom zvuku. Kako se muzikologija oduvek bavila i preciznim definisanjem termina, u ovom tekstu se između ostalog razmatraju razlike između pojmova novo, savremeno i eksperimentalno u svetlu globalnog fenomena koji se tiče koncepta prevazilaženja granica.

Continue ReadingPrikaz časopisa Novi Zvuk broj 60

Srđan Teparić − govor na predstavljanju zbornika Muzika i prostor na Sajmu knjiga 25. X 2022.

Često se čini da publikacije poput ove čijoj promociji danas prisutvujemo – Muzika i prostor, teorijske i analitičke perspektive − ne izazivaju veliku pozornost čitalaca. I zaista, istina je da krug čitalaca ovako usko profilisanih naučnih publikacija nije veliki, ali ono što ovakve zbornike čini značajnim jeste to što oni ostaju trajni izvor svih budućih istraživanja koji su u vezi sa naukom kojoj su posvećeni – u ovom slučaju to je muzička teorija. Vremenom će se broj čitalaca povećavati, istraživači iz celog sveta će tražeći referentnu literaturu za svoja istraživanja nailaziti na tekstove objavljene baš u ovom zborniku, koristiće se citati i sticati saznanja o fenomenu muzičke prostornosti koji su iz mnoštva uglova obrađeni u ovoj knjizi. A izbor tema u zborniku, više je nego impresivan.

Continue ReadingSrđan Teparić − govor na predstavljanju zbornika Muzika i prostor na Sajmu knjiga 25. X 2022.

Prikaz monografije Enriko Josif viđenja i snoviđenja

Svaka nova knjiga posvećena srpskoj muzici nesvakidašnji je događaj. Monografija Enriko Josif viđenja i snoviđenja Mirjane Belić Koročkin Davidović i Radivoja Davidovića posvećena jednom od velikana srpske muzičke scene, ličnosti zanimljive biografije, izuzetnog stvaralačkog opusa i specifičnih pogleda na svet, na žalost, prvo je ostvarenje te vrste. U prvom delu knjige, možemo da saznamo da je rođen 1. maja 1924. godine kao Hajim Josif, a pošto je otac Moša voleo da sluša Karuza, od milošte je malog Hajima zvao Enriko. Šezdesetih godina XX veka Enriko će postati i njegovo službeno ime, a kako autori monografije navode, rat je preživeo u Italiji i Švajcarskoj. Jedan podatak je posebno zanimljiv, a to je da je sa grupom jevrejskih građana posle Drugog svetskog rata Josif otišao u Izrael. Poseban kuriozitet predstavlja pismo kompozitora upućeno Josipu Brozu u kome uz mnoštvo neskrivenih emocija traži da mu se dozvoli povratak u zemlju kojoj „mislim dati na muzičkom polju stvaralaštva dostojan plod istine umetnički lepog koji će biti veran i snažan otkucaj našeg doba i svetao doprinos pojedinca zajednici kojoj pripadam i koju stavljam iznad svega“. Preminuo je 13. marta 2003. godine samo dan nakon ubistva premijera Zorana Đinđića čija smrt mu je posebno teško pala, što takođe možemo da saznamo iz monografije.

Continue ReadingPrikaz monografije Enriko Josif viđenja i snoviđenja