Poslednji koncert Hora Radio televizije Srbije bio je konceptualan i pratio je unutrašnji put individue prema duhovnom preobražaju. Program je osmislila Olga Biserčić, dirigent hora. Ceo događaj odigrao se u akustičnom prostoru crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije na Neimaru, što je doprinelo meditativnoj atmosferi i zvučnoj punoći neophodnoj za poniranje u unutrašnjost bića.
Dobro koncipiran program pratio je i poslednji nastup Beogradske filharmonije pod dirigentskim rukovodstvom Hauarda Grifitsa. Hipnotišuću muziku Arva Perta, zamenila je oštra burleska klavirskog koncerta Bendžamina Britna kojeg smo mogli da čujemo u tumačenju izvrsnog britanskog pijaniste Stivena Ozborna. Drugi deo događaja bio je rezervisan za Simfoniju broj osam Antonjina Dvoržaka u kojoj je Grifits uspeo da prikaže ansambl u svom najboljem mogućem izdanju.
Poslednji koncert Beogradske filharmonije tematski je bio koherentan, pa je program naginjao ka narodnom stvaralaštvu, ka bajkovitom i humorističkom narativu. Til Ojlenšpigel Riharda Štrausa priča je o dogodovštinama jednog šaljivdžije; Bajke Vaclava Trojana donele su lirski tretiran humor duboko ukorenjen og u folklornoj tradiciji; Mađarske skice Bele Bartoka mogle bi da se okarakterišu kao izuzetan primer etnomuzikologije primenjene u koncertnoj dvorani; svita Hari Janoš Zoltana Kodaja, poput Tila Ojlenšpigela, donela je neverovatne izmišljene priče ratnog veterana koji je sam uspeo da pobedi Napoleonovu vojsku.
Program koncerta na kome su nastupili Strahinja Radoičić flauta, Anđelina Nikolić, violončelo, Jelena Tutić, harfa, Milorad Balić, vibrafon i Dimitrije Nikolić, klavir, bio je fokusiran na liriku iskazanu kroz mnoštvo različitih načina, poput dubokog uzdisaja koji zaista može da ukazuje na trajanje, što je bio i naziv događaja. Kombinacija vazdušaste flaute, kristalnog zvuka vibrafona i harfe i stabilno utemeljenih, „zemljanih“ instrumenata violončela i klavira, zahtevala je postepeno uranjanje u poimanje vremena i prostora koje u potpunosti stoji izvan svakodnevnice.
Niz mladih ruskih pijanista koji su održali resitale u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, nastavio se sa Konstantinom Emeljanovim dobitnikom treće nagrade na takmičenju Čajkovski u Moskvi 2019. godine. U programu beogradskog koncerta mogli smo da pročitamo da je reč o „tihoj superzvezdi“ koja neguje „kulturu zvuka“. I zaista, njegova pojava odiše skromnošću, a pristup interpretaciji u najširem smislu karakteriše transparentnost koja se ogleda u jasnom izdvajanju glasova, kontroli zvuka i smernosti pokreta tela.
Koncert Tijane Bogićević snimljen je 14. februara 2023. godine u studiju Treći rog u Novom Sadu. Izvedeno je devet pesama sa njenog drugog studijskog albumu, sa izuzetkom pesme Hram koja mu ne pripada. Ovaj koncert predstavljao je spoj jednostavnosti izraza sa jedne i živog umetničkog spektakla sa druge strane. Umesto specijalnih efekata, ovaj spektakl su obeležili glas, instrumenti i iskrena emocija. Autori pesama pretežno su Aleksandra Milutinović i Dušan Alagić u čijem studiju su nastajale ideje eksperimentisanja sa aranžmanima i dodavanjem instrumenata. Značajnu ulogu su imale bariton akustična i rezonator gitara, kao i dodati gudači, električna harfa, saksofon i zvuk orgulja u pojedinim numerama. Na samom snimanju, prema rečima pevačice, najveći izazov je predstavljalo postizanje balansa između gudačkog kvarteta i bubnja, te su zbog toga jedino gudači snimljeni posebno da bi zatim bili spojeni u živi tejk benda.
Novogodišnji koncert Prvog beogradskog pevačkog društva održan je 14. januara 2026. godine u Kolarčevoj zadužbini. Dirigent starijeg hora bio je Bojan Stojčević, dok je Radmila Knežević vodila dečiji hor. Kao solisti nastupili su: sopran Ana Cvetković Stojnić, tenor Marko Živković i bas Đorđe Tomić. Prvo beogradsko pevačko društvo je jedan od najstarijih horova u Srbiji, osnovan 14. januara 1853. godine u Beogradu.
Album „Dark Velvet“ violinistkinje Julije Hartig predstavlja promišljen i hrabar umjetnički iskaz, koji od samog početka pokazuje potrebu za ličnim i iskrenim govorom kroz zvuk. Album je objavljen 2022. godine i sadrži deset kompozicija savremenih autora, od kojih je većina napisana ili adaptirana upravo za nju. U izvođenju pojedinih djela učestvuju i drugi izvođači poput pijaniste Rajneka Brukhansa i violončelistkinje Maje Bogdanović što dodatno proširuje repertoar.
Programska koncepcija poslednjeg koncerta Beogradske filharmonije kao da je ukazivala na psihološku studiju jer se kretala od mračnih, ali herojskih tonova uvertire Johanesa Bramsa, preko lirske introspekcije i severnjačke nostalgije koncerta Edvarda Griga, sve do eksplicitne karakterne diferencijacije ostvarene u simfoniji Karla Nilsena. Ovakav luk programa omogućio je dirigentu Sestu Kvatriniju da, umesto pukog nizanja kompozicija, pred publiku iznese svojevrstan muzički esej o ljudskim afektima.
Iako se bečki Musikverein smatra neprikosnovenim epicentrom novogodišnjih svetkovina, što on naravno i jeste, ovogodišnji nastup Simfonijskog hora i orkestra Radio televizije Srbije pod palicom maestra Srboljuba Dinića pokazao je da Beograd poseduje sopstvenu verziju te magije – možda manje strogu, ali uz isticanje vokalne raskoši koja je, moguće, emotivno bliža publici sa ovih prostora. Ako se u obzir uzmu top liste klasične muzike najpopularnije emisije Radio Beograda 2 Klasiku molim, analiza bi pokazala da domaća publika najviše voli vokalnu muziku i to italijansku i rusku operu druge polovine XIX veka, a zatim i operete koje ukazuju na raskoš Beča iz istog perioda.