Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Akademici kompozitori - kritika koncerta 26. 10. 2020.
Program koncerta posvećenog muzici akademika kompozitora, predstavljao je odličan presek relevantnih dela različitih poetika autora koji su stvarali tokom XX veka, a bili su članovi Srpske akademije nauka i umetnosti. Neka od dela iz žanra kamerne muzike izvedena u Galeriji SANU, predstavljaju i najznačijniji deo njihovih opusa. U takve kompozicije spada Zefiro torna Vlastimira Trajkovića za flautu, violinu i klavir, u kojoj je kompozitor majstorski zašao duboko u arhetipske mitološke predstave služeći se polaznim referencama, muzikom ranobaroknih kompozitora Đulia Kačinija i Klaudija Monteverdija i debisijevsko francuskim ukazivanjima na pastoralu i ples. Sve to mogli smo da čujemo u znalačkom izvođenju Sanje Marić, flauta, Dušana Panajotovića, violina i Vladimira Gligorića klavir. Sličan sastav izveo je Veliki trio za violinu, violu i klavir Ivana Jevtića, pa je tako, violu svirala Marina Popović. Ukupan tembrovski potencijal ove kompozicije ukazuje na zanatski dobro postavljene odnose između instrumenata koji donose mnoštvo dobro razrađenog tematskog materijala uz ukazivanja na šostakovičevski senzibilitet.
Oboista Borislav Čičovački, violinista Dušan Panajotović i pijanista Igor Dražević, izveli su svitu Tri kozja uveta nedavno preminule Isidore Žebeljan. U pitanju je muzika u kojoj su identiteti jasno postavljeni, što je i logično, s obzirom na činjenicu da je ova muzika pisana za predstavu U cara Trojana kozje uši izvedenu u pozorištu Boško Buha. Igračko-folklorni štimung, zbog britkog izraza i same instrumentacije poseduje nešto i od renesansnog svetovnog prosedea, a sve ovo, ukazuje na izrazitu slikovnost predstavljene muzike. I Mala Jektenija za violinu i violončelo Svetislava Božića je kompozicija koja ne samo što je narativna, već je i izrazito retorična. Prepleti i dijalozi dva instrumenta, prikazani su kroz intenzivne melodijske pokrete koji u sebi poseduje vokalne kvalitete, a za ovakav vid odlično prikazanog „pevanja“ bili su zaslužni talentovani violinista izvrsne tehnike Dušan Panajatović i violončelista izrazito lepog tona Ivan Jarić. Pandan ovoj kompoziciji predstavlja Čudesni miligram Ljubice Marić, koja je u stvari duet u kome je flauta izrazito melodična i retorična, dok ljudski glas donosi melodijsku deonicu izvedenu na samoglasnike i uz dugačka trajanja tonova. Interpretirali su je Sanja Marić i Mina Gligorić.
Drugi stav Sonatine za violinu i klavir Vlastimira Peričića i prvi i treći stav Sonate za violu i klavir Vasilija Mokranjca izveli su Dušan Panajotović i Igor Dražević. Ova dva dela spadaju već u klasike srpske muzike i poseduju u sebi nešto od romantičarskog intenziteta obrađenog uz mnogo suptilnih, tipično modernističkih detalja. Takav je i Nokturno za klavir Dejana Despića, komad koji se često izvodi, a predstavio ga je vrsni pijanista Vladimir Gligorić. Osim toga, on je izveo i tri etide Stanojla Rajičića i kompoziciju Sonata lesta Dušana Radića, delo koje možda na najbolji mogući način oslikava ukupni duh srpske muzike uopšte, jer predstavlja formalno savršeno uobličenu celinu u kojoj se očitavaju neoklasičini i folklorni označitelji. Oni su predstavljeni na takav način, da bi baš ova sonata mogla da bude i omiljena među svetskim pijanistima, samo što za nju još uvek nisu čuli. Nadajmo se da će se jednog dana i to promeniti, a malopre rečeno mogao bi da bude i generalni utisak posle koncerta. Srpska muzika naime, još uvek očekuje strateški dobro osmišljenu svetsku promociju.
