Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Srpska muzika na festivalu Dani orgulja − koncert Maje Smiljanić Radić, 14. IX 2021.
U srpskoj umetničkoj muzici orgulje kao instrument nisu zastupljene često, pa je tako koncert Maje Smiljanić Radić u crkvi Blažene Djevice Marije na Neimaru predstavljao retku priliku da se nešto od tog repertoara i čuje. Organizatori 21. međunarodnog festivala Dani orgulja potrudili su se i da domaća muzika bude zastupljena, pa smo tako mogli da čujemo dela Vere Milanković, Vladimira Tošića, Ivana Jevtića, Josipa Slavenskog i Vlastimira Trajkovića.
Iz ciklusa Korali Vere Milanković, Maja Smiljanić Radić je izvela četiri komada. U pitanju su crkveni tropari posvećeni pravoslavnim praznicima, a njihovi naslovi su Roždestvo, Preobraženje Gospodnje, Cveti i Duhovi. Kompozitorka je zadržala originalne melodije glasova Srpskog crkvenog narodnog pojanja, a njene intervencije ukazuju na suptilno dodavanje blago naglašenih disonanci i sazvučja koji suštinski ne menjaju melodijski tok. U harmonizacijama ovih napeva Milankovićeva je pokazala izuzetno umeće. Srpski kompozitori na žalost, ne posežu često za ogromnim potencijalom koje Karlovačko pojanje sa svojih osam glasova nudi a u novijoj srpskoj muzici, primer Vere Milanković je reprezentativan.
Kompozicija Otkrovenje svetlosti Ivana Jevtića izvedena je uz ritmička treperenja orguljskog zvuka. Ono po čemu se interpretacija Maje Smiljanić Radić ističe jeste insistiranje na retoričkom karakteru melodijskog toka koji je u njenoj interpretaciji delovao izrazito narativno. S druge strane, kompozicija Vladimira Tošića Medial 2 izvedena je kao meditacija, kroz prelamanje lagano pokretnih melodija repetitivno sprovedenih i oslobođenih bilo kakvih asocijacija koje nisu vezane za sferu onoga što orgulje kao instrument i same nude − religijskog, molitvenog, meditativnog, kako god to želeli da nazovemo.
Posle visokih registara muzike Vladimira Tošića, sledili su najniži tonovi orguljskog opsega iz kojeg je izronilo jedno od najneobičnijih dela Josipa Slavenskog: u pitanju je Sonata Religiosa za violinu i orgulje koju je uz Maju Smiljanić Radić izvela Jelena Dragnić. Dugotrajni akordski sklopovi koji se u orguljama prelivaju jedan u drugi, pažljivog slušaoca mogli bi da dovedu do hipnotičkog stanja, a lepota interpretacije dve umetnice ogleda se u finom stapanju boja dva instrumenta koji su zaista zvučali kao jedna zajednička, slivena energija. Smenjivanje sfera uzvišenog, idiličnog i uznemirenog kod Slavenskog imaju dubinski odraz duha i ukazuju na kosmički sadržaj ovog izuzetnog dela.
Nasleđe francuske orguljske škole XX veka iskazano je kroz jezgorovit i sažet iskaz mističnih meditacija koje vode do glasnog oslobađanja afekta u poslednjem od tri komada komozicije Epitemej Vlastimira Trajkovića. Tri stava Epitemej, Pandorina kutija i Elpida, osim što nose nazive bazirane na grčkoj mitologiji, zaista i poseduju klasične kvalitete koji ove stavove čine skladnim i uravnoteženim celinama. Kompozicija obiluje različitim registrima i promenama boja a i pored mistične hermetičnosti, ona poseduje i dozu prijemčivosti koja se ogleda u privlačnim prelivanjima, koje u poslednjem stavu kao da vode u svetlost kojom ovo izvanredno delo završava svoj vremenski tok.
Koncert Maje Smiljanić Radić bila je odlična prilika za upoznavanje sa kompozicijama srpskih kompozitora koje vrlo retko mogu da se čuju. Sva dela na repertoaru ona je izvela na visokom umetničkom nivou, a posebno bi trebalo istaći i učešće violinistkinje Jelene Dragnić i reprezentativno izvođenje vrhunskog dela Josipa Slavenskog i srpske muzike uopšte, Sonate Religiosa.
