Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Hor RTS i Olga Biserčić − Valceri za hor Johanesa Bramsa, 31. III 2024
Govoreći o stihovima Georga Fridriha Daumera koje je Johanes Brams iskoristio za komponovanje valcera za hor i klavir u četiri ruke, Johan Volfgang Gete je sa mnogo divljenja pisao da su oni „po sebi savršeni da ih nikakva muzika ne može poboljšati“. Međutim, sam kompozitor je sa toliko veštine uspeo da pronikne u različite vidove iskazivanja lirskog i igračkog, da bismo sa pravom mogli da kažemo da se u njima nalazi gotovo celokupan kosmos koji u sebi poseduje romantičarska linija karakteristična za sentimentalnu atmosferu salona i bežanje od stvarnosti u vrtloge ljubavnih osećanja koja su nekada uzvišena a nekada i zastrašujuće sumorna. Kao autor iza koga je tradicija vokalne lirike i instrumentalnog plesa kakvi su lendler i valcer imala već snažno utemeljenje, Brams je u dva opusa 52 i 65 koje je nazvao Ljubavni valceri i Novi ljubavni valceri, na nepretenciozan način uspeo da ostvari autentičan opus iz koga već mogu da se nazru kasnije opsesije ovim plesom kod Malera, kasnije i kod Šenberga, Ravela i mnogih drugih kompozitora.
Rukovodeći Horom Radio televizije Srbije, dirigent Olga Biserčić ostvarila je dramaturgiju koja se bazirala na jasno dočaranim karakterima mnogobrojnih kratkih minijatura od kojih su izgrađena pomenuta dva ciklusa. Shodno tome, ona skoro da nije pravila pauze između pojedinačnih pesama, pa je na takav način zaista ostvareno jedinstvo koje se ogledalo u stvaranju utiska rapsodične forme ova dva opusa. A pomenuto jedinstvo ogledalo se i u suptilnim prelivanjima karaktera koji, kako to već biva u romantičarskoj poeziji, često bivaju povezani sa pojavama iz prirode, pa tako, kada je požuda u pitanju „divlji uzburkani talasi udaraju o stene“, dok recimo, uzvraćena ljubav može da bude opisana idiličnim stihovima, „Ah, nežnog li potoka, koji teče kroz livadu!“. Iako bismo trebali da pohvalimo Muzičku produkciju Radio televizije Srbije što je publici omogućila štampani prevod teksta, prava šteta je što istovremeno nismo mogli i da ga pratimo preko ekrana, jer u Narodnom pozorištu kao što znamo, te mogućnosti postoje. To bi svakako omogućilo potpuno stapanje sa muzičko-tekstualnom celinom Bramsovih valcera.
Ipak, u vidu scenskog dekora, lustera sa svećama i komadima nameštaja iz tog vremena, organizatori koncerta su se potrudili da na pravi način dočaraju atmosferu salona XIX veka. Baletan i balerina u svečanoj građanskoj garderobi, nekoliko puta su otplesali valcer i uz dobro osmišljenu igru svetala na bini, zaista smo mogli da utonemo u sve što su izvođači na sceni mogli da pruže. Hor je bio odlično uvežban i upravo ovo izvođenje moglo bi da posluži kao uzorno u smislu suptilne nivelisanosti tona i dobro ukomponovanih prelivanja u okviru kojih su melodijske deonice delovale fluidno i skladno, kako to već priliči igračkom štimungu koji ni u jednom momentu nije bio napušten. Zapravo, igra je bila prisutna u onoj meri u kojoj nije ugrožavala paletu različitih karaktera. Svetla koralna kretanja koja su ukazivala na radost, po prirodi stvari su dinamički bila najizraženija, ali, trebalo bi reći da je dirigent Olga Biserčić sve vreme uspevala da vokalni ansambl drži u okvirima u kojima zvuk nikada nije prelazio granice koje su nekako prirodno postavljene zvukom klavira za kojim su bili dvoje izvrsnih pijanista Jasna Tucović i Milivoje Veljić. Tako je bilo i u valcerima sa izrazito lirskim, sentimentalnim raspoloženjima u kojima je zvuk hora značajno bio utišan. Upravo ovako dobra kontrola dinamike, izvođenje kojim je rukovodila Olga Biserčić čini otmenim u pravom smislu te reči. Lišeni lažnog sjaja, bilo kakve preteranosti, grubosti ili karikiranja što je često kada su interpretacije bilo kakvih valcera u pitanju, Bramsove igre mogle su da budu doživljene kao remek-dela žanra koji zaista jeste paradigma celokupne romantičarske epohe.
Osim što je Hor Radio televizije Srbije ostavio izvrstan utisak, trebalo bi reći i da su mnogobrojni solisti ansambla, u okviru pojedinih numera ostvarili zapažene nastupe. Jedino na čemu bi moglo još da se radi jeste izgovor nemačkih reči koje u pojedinim momentima nisu bile najjasnije istaknute. Sudeći po izvrsnoj interpretaciji, dirigent Olga Biserčić se nametnula kao siguran vođa i bilo bi logično da je posle ovako dobrog nastupa često srećemo na koncertnim podijumima. Već je sasvim jasno da je hor u ovoj sezoni doživeo svojevrsnu transformaciju, jer se iz koncerta u koncert njihovi nastupi ističu kvalitetom. Da stvar bude još bolja, programi su odlično osmišljeni i sasvim je očigledno da je i Muzička produkcija Radio televizije Srbije malo više počela da razmišlja o marketingu i potrebama publike. Puna dvorana Narodnog pozorišta govorila je o tome da su u svojoj nameri ovoga puta uspeli.
