Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Izbor pet najboljih koncerata predstavljenih u emisiji U prvih pet Radio Beograda 2
Ukoliko bismo želeli da izdvojimo pet najboljih koncerata o kojima se govorilo u emisiji U prvih pet, možda bismo morali da priču započnemo od institucije koja je najuspešnije poslovala u 2023. godini. Proslava jubileja stotinu godina od osnivanja orkestra Beogradske filharmonije, protekla je u znaku gostovanja Zubina Mehte. Međutim, ovo ime je samo najzvučnije, a bilo je tu još dosta muzičkih zvezda i mnogo zanimljivih programa. Od značajnijih nastupa mogli bismo još i da izdvojimo izvođenje kompozicije Rapsodija u plavom Džordža Geršvina koju smo slušali u interpretciji proslavljenog turskog pijaniste Fazila Saja, dok je za dirigentskim pultom bio jedan od vodećih dirigenata današnjice Džon Akselrod. Iako je teško da se izdvoji bilo koji od koncerata Beogradske filharmonije, možda bismo posebno mogli da govorimo o dva. U domen neobičnih a veoma kvalitetnih nastupa spada nastup harmonikašice Ksenije Sidorove koja je izvela Koncert za harmoniku i orkestar Akonkagva Astora Pjacole i to sa temperamentnom dirigentkinjom Nil Venditi. Koncertno izvođenje opere Toska na kome su pod dirigentskom upravom Gabrijela Felca nastupili još i Mešoviti hor Radio televizije Srbije i dečiji hor Kolibri takođe bismo mogli da izdvojimo kao izuzetan. U sredini u kojoj nismo baš često u prilici da prisustvujemo inovativnim predstavljanjima operskih dela, nastupi dramskog soprana Elizabet Tajge, tenora Eduarda Aladrena i baritona Mandlua Mndebele predstavljali su pravo osveženje.
Sledeći koncert koji bismo izdvojili tiče se nastupa još jednog orkestra, a u pitanju je Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije koji se pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića pokazao u izuzetnom izdanju. Reč je o nastupu kojim je obeležen jubilej od stotinu godina od rođenja proslavljenog srpskog kompozitora Vasilija Mokranjca koji je nažalost, bio i jedini na kome smo ove godine mogli da čujemo simfonijsku muziku ovog autora, što je činjenica koja nije na čast domaćim muzičkim institucijama. Tim povodom izvedeni su Mokranjčeva Simfonija broj 1 i Lirska poema uz uvežban orkestar koji je izuzetnu muziku našeg kompozitora predstavio u punom sjaju.
Ove godine smo mogli da budemo i svedoci delovanja domaćeg kamernog ansambla za koga bismo mirne duše mogli da kažemo da spada u red vrhunskih svetskih sastava. Reč je o triju Corda koga čine violinistkinja Una Stanić, violončelista Nemanja Stanković i pijanista Vladimir Milošević. Nastup u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine bio je praćen obimnim programom izvedenim bez popuštanja intenziteta koju donosi pretežna lirika kompozicija Elegični trio Sergeja Rahmanjinova, Klavirski trio u d molu broj 1 Feliksa Mendelsona, Klavirski trio u d molu op. 120 Gabrijela Forea, Klavirski trio u c molu op. 8 Dmitrija Šostakoviča i trio Tronožac Ivana Brkljačića premijerno izveden.
Iz ovogodišnjeg Bemusa mogli bismo da izdvojimo nastupe Borisa Berezovskog, Romana Simovića i Najdžela Kenedija kojeg bismo ipak, posebno apotrofirali. Kenedi je jedan od prvih umetnika koji je pokušao da prevaziđe stroge nepisane konvencije koje se odnose na ponašanje klasičnih muzičara na sceni. I ne samo to, on je pionir uvođenja postulata pop estetike u svet umetničke muzike. Na programu njegovog koncerta bili su violinski koncerti Johana Sebastijana Baha sa kojima se ovaj umetnik tokom karijere već proslavio. Orkestar Virtuozi sastavljen uglavnom od mladih i izvrsno uvežbanih muzičara iz Srbije koje je za koncert pripremio flautista Ljubiša Jovanović, davao je celokupnoj interpretaciji konstantan energetski potencijal. U vezi sa ovim je i izbor solista koji su sa Kenedijem svirali u dvostrukim koncertima ‒ oboistkinja Aleksandra Kinđić je nastupila u koncertu u c molu, violinistkinja Una Stanić u izvođenju koncerta u d molu. Osim što su izuzetni muzičari, obe mlade umetnice su i vrlo energične, pa su na takav način u potpunosti bile kompatibilne sa glavnom zvezdom večeri. Iako je teško reći koji je od pomenutih koncerata bio najbolji ove godine, možda bismo se ipak opredelili za Kenedijev, upravo zbog spoja nekonvencionalnog pristupa, vrhunske interpretacije i doprinosa koji su izuzetni domaći muzičari dali ovom događaju.
