Muzički limbo

Muzička kritika i napisi o muzici

Koncert Miomire Vitas i Vesne Kršić Sekulić, 20. VI 2022.

Sopran Miomira Vitas jedna je od onih umetnica koja je neverovatnim entuzijazmom uspela da za srpsku kulturu i muziku uradi onoliko koliko bi mogla da uradi i jedna kulturna institucija. Sa mužem, pijanistom Konstantinom Boginom, prodavši svu svoju imovinu 2003. godine kupili su zamak u francuskom gradu Arkeju koji ne samo što je postao središte kulturnih dešavanja u dolini Marne, već je u njemu počeo da se održava i festival posvećen Eriku Satiju. Ovo je samo jedan od primera neobičnih životnih priča iz karijere ove izuzetne umetnice koja neumorno nastupa i u sedmoj deceniji života. Isto tako je neobičan bio i program koncerta u velikoj sali Studentskog kulturnog centra na kome je nastupila sa pijanistkinjom Vesnom Kršić Sekulić.

Uz izuzetak ciklusa Frančeska Paola Tostija, izvedene su kompozicije francuskih, ruskih i srpskih autora koje nisu često na koncertnim podijumima i koje su sa svakog stanovišta interesantne. To pre svega važi za pesme Erika Satija, koje je Vitasova interpretirala uz znalački korišćenu dikciju, pa je tako svaka reč francuskog jezika bila razumljiva. Kompetentnost ove umetnice ogledala se i u izboru pesama francuskoh kompozitora, pa smo tako mogli da čujemo ariju iz opere Tezej Žana Batiste Lilija. Velika pažnja u interpretaciji koja se pridaje izgovoru reči i njenoj vezanosti za tekst, kod ove umetnice bila je naglašena u smislu naročitog ispevavanja slogova. U drugačijem kontekstu, ali uz korišćenje istih principa, izvedene su i arije iz opere Manon Žila Masnea i opere Ženevjeva od Brabana Erika Satija. Drugo navedeno delo karakteristično je po romantičarskim odjecima koji su opet, zasnovani na korenu klasicizma, kako sami Francuzi nazivaju sopstveni barok koji se smatra nikada prevaziđenom paradigmom. Kuriozitet koncerta predstavljala su i izvođenja pesama francuske pevačice i kompozitora XIX veka Pauline Viardo kao i Žerman Tajfer, članice Francuske šestorke.

Poseban ekskluzivitet nosila su izvođenja jednostavnih i melodičnih pesama Vere Milanković, Božur i Sreća. Tome bi trebalo pridodati i dve narodne pesme za klavir i violu koju je svirala Ljubica Sekulić, Sitan kamen i Po taslidži pala magla. Muzika ove naše kompozitorke odiše nepretencioznošću i željom da se umetnički relevantno oživi duh gradske i narodne pesme. Sve to je Miomira Vitas izvela u maniru iskusnog pevača naglašeno lirskog sopranskog glasa koji je kao instrument služi i u sedmoj deceniji života. O tome govore i dve izvedene romanse Aleksandra Dargomižskog, kao i ciklus pesama Veče Frančeska Paola Tostija na stihove Gabriela di Anuncija.

Klavirska pratnja Vesne Kršić Sekulić bila je prilagođena raskošnom glasu solistkinje, uz iskazan senzibilitet za poštovanje diskretnih produžavanja fraza, kratkih prekida i svega onoga što spada u manire pevačkih interpretacija. Slušajući pevanje Miomire Vitas moglo je da se nasluti bogatstvo karijere ove izuzetne umetnice koja je lepotom svog glasa oduševljavala publiku širom sveta.