Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
54. BEMUS – Koncert Rumunskog nacionalnog kamernog hora Madrigal – Marin Konstantin, 2. XI 2022.
Koncert Rumunskog nacionalnog kamernog hora Madrigal – Marin Konstantin započeo je numerom koja bi mogla da se smatra identifikacionom kartom svakog dobrog ansambla. U pitanju je Matona mia kara Orlanda di Lasa, jedan od klasika horske muzike u čijem izvođenju može da se čuje sve što jedan horski ansambl poseduje ili ne poseduje. U slučaju rumunskog sastava mogli smo da primetimo divno oblikovan ton, horsku fakturu prečišćenu do tančina, metričku stabilnost i ritmičku preciznost uz čvrsto izgrađen karakter radosti. Raskošne stilizovane odore u koje su članovi hora bili obučeni, u prvom delu koncerta bili su praćeni prikazima renesansnih slikara koji su se oslikavali sa leve i desne strane Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, pa smo tako mogli da uživamo u vizuelno-auditivnim prikazima antičkih likova, u slikama prirode, u arabeskama i uopšte u raznim drugim karakterističnim prikazima vezanim za Evropu od XIV do XVI veka.
Odabrani program bio je raznovrstan sa očiglednom željom vođe ansambla Ane Ungureanu za postojanjem uzlazne dramaturške linije, pa smo tako mogli da doživimo krotka osećanja u numeri Pjera Bonea i Gijoma Kosteleja, žanr igre kod Žoskena de Prea, Baltasara Donatija i Hansa Lea Haslera, toplinu ljubavi kod Huana del Ensina, radost u kompozicijama Erasmusa Vidmana, Tomasa Vilkisa i Tomasa Morlija, da se podsetimo arkadijskog prostora kod Orlanda di Lasa i Frančeska Landinija. Svaki od korišćenih jezika, italijanski, nemački, francuski, španski, engleski tretiran je uz savršenu dikciju i versifikaciju u kojoj su slogovi pevali kroz različite polifone deonice, ili kroz smeh, kroz različite načine njihovog ispevavanja koja ukazuju na čuđenje, radost i razne druge, već pomenute karaktere.
Drugi deo koncerta bio je posvećen savremenoj muzici. U kompozicijama Une Jeilo i u molitvi Pater Noster Bernarda Zanetija mogli smo da osetimo duh renesanse, ali uz nešto širi volumen zvuka. Zanetijeva molitva poseduje neobične podele glasova kroz koje se čuju naglašeni odbljesci pojedinih deonica ali i neobično koncipirane melodijske linije na tragu italijanske vokalne muzičke tradicije uz blagu upotrebu disonance koja u ovakvoj konstelaciji i u ovoj interpretaciju deluju milozvučno i toplo. Kratka aforistička kompozicija Arva Perta Bogorodice Djevo bila je takva zbog brzog parlanda koji se razlio u tečnu, neprekinutu melodijsku liniju snažnog intenziteta. I u drugom delu koncerta mogli smo da uživamo u lepoti zvuka, različitim slikama koje su se ocrtavale na zidu Velike dvorane i u mnoštvu karaktera: kompozicija Paula Konstantineskua donela je renesansnu svedenosti i melodiju solo soprana na tragu folklora, što ukupno gledavši predstavlja neobičan spoj. Vitautas Miškinis i Knut Nisted takođe referiraju na evropsku a kapela vokalnu tradiciju uz inventivni tretman akordskih sazvučja. U kompoziciji Đerđa Orbana imali smo spoj gospela i rensanse. Posebnu draž koncerta predstavljala su izvođenja kompozicija na tragu folklora, a bila su to dela Aleksandra Paškanua i Kornelija Tautua uz naglašeno potenciranje igračkog karaktera i korišćenje udaraljki. I najzad, vođa ansambla Ana Ungureanu, izvođenjem Druge rukoveti Stevana Mokranjca, podsetila nas je na činjenicu da se muzika ovog kompozitora u jednom segmentu nastavlja na tradiciju madrigala i moteta renesanse, pa smo tako mogli da doživimo ispevane melodijske linije bez seckanja, skandiranja i preteranog akcentovanja. Na takav način je pet kontrastnih pesama spojeno u neraskidivu celinu.
Ono što u izvođenju Rumunskog nacionalnog kamernog hora Madrigal Marin Konstantin najviše impresionira jeste ukupna zvučna slika data uz sadržajno obogaćenu vertikalu čije su osnove stabilan brujeći bas i lepo oblikovana sopranska deonica, krajnje zaobljena i bez piskutanja. Unutrašnji glasovi su se u ovakvim okvirima kretali gipko i bez mnogo opterećenja, rukovođeni neverovatnom energijom vođe ansambla Ane Ungureanu. Zaista bismo mogli da kažemo da nismo baš u prilici da često slušamo ovako kvalitetne ansamble, a ovaj rumunski hor bismo mogli da svrstamo u vrhunske.
