Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Metaworld festival, premijere novih dela, ansambl Metamorfozis, 13. XII 2023. Bioskop Balkan
Klasicistički prostor bivšeg bioskopa Balkan koji u vizuelnom smislu, zbog jednostavne kombinacije donje crne i gornje bele boje fasade ostavlja utisak okamenjene bezvremenosti, izvrstan je prostor za izvođenje savremene muzike koja bi u okviru istorijskog trajanja tek trebalo da zaživi. Na koncertu ansambla Metamorfozis koga predvodi violista Saša Mirković i u okviru festivala Metaworld izvedeno je pet numera, od kojih su čak četiri bile premijere. Koncert je nosio naziv Nucleus.
Italijanski kompozitor Andrea Geratana je u kompoziciji La Maree, pokušao da iskoristi mogućnosti vertikalne zvučne postavke gudačkog orkestra. Autor je eksperimentisao sa svetlećom fakturom i motoričnim pokretanjima koja se naglo ulivaju u zvučnu masu, ili je s druge strane, lagani teksturni pokret bivao vođen kroz klasterska svetlucanja što naravno, govori o velikom uticaju muzike Alfreda Šnitkea ili Einojuhanija Rautavare. Ono što je impresioniralo u interpretaciji orkestra Metamorfozis jeste preciznost koja se ogledala u izvrsnoj organizaciji zvučnog materijala od koga je stvorena logična formalna celina ispunjena neprestanim promenama kvaliteta zvučne mase.
Još jedan kompozitor koji je zainteresovan za materijalnost zvuka i akustičke fenomene jeste Kandra Bangun Setiavan iz Indonezije. U kompoziciji Standard S-Orch No. 1 verovatno da je koristio i zvučna iskustva indonežanske tradicionalne muzike, ne u smislu melodijskih vođenja, već kao ukupne akustičke utiske. Rezultat je suptilno izvedena tekstura u kojoj glisanda gudačkog orkestra, odsјaji flažoleta i ukupna vibracija stvaraju prostornost u koju bi privlačno bilo uroniti.
Jedina kompozicija koja nije premijerno izvedena i koja je već uveliko zaživela na koncertnim repertoarima jeste Stardust Branke Popović, koga je svojevremeno izvela i Londonska gradska filharmonija. Reč je o efektnom, raskošno orkestriranom delu za gudački orkestar. Kroz kontrastnu smenu motoričnih pokreta i meditativno intoniranih odseka dolazi se do uzbudljive celine u okviru koje je moguće zamisliti zvučna iskustva kompozitorke čiji postavangardni prosede je zasnovan na otvorenosti za svaku vrstu zvučnog iskustva koje suvereno uspeva da obradi u okvire nečeg sasvim osobenog. Interpretacija Saše Mirkovića i ansambla Metamorfozis bila je autentična, pa bismo zaista mogli da kažemo da je ovo delo njihov zaštitni znak.
Ovo izvođenje predstavljalo je i prelaz ka popularnije intoniranom zvuku, kakav je očigledan u kompoziciji Botaničar Haimoni Balgave iz Slovačke. Četvorominutni komad zapravo je predstava iskazana kroz svetlo intonirana svetlucanja gudačkog orkestra na tragu minimalizma i uz himnične melodije koje bi mogle da ukažu na predstave idilične prirode.
Priliv osećajnosti i savremenog romantizma naročito je očigledan bio u izvođenju kompozicije afirmisanog slovačkog autora Petera Mahajdika Majke. Upečatljiv komad koji bez zadrške ukazuje na sferu osećajnosti i nostalgije, izgrađen je od lirsko-sentimentalnih melodija izuzetnog emocionalnog naboja. Snažno podvučena i raskošno orkestrirana melodijska kretanja, podstakla su članove ansambla Metamorfozis na interpretaciju u kojoj je sfera osećajnosti došla do punog izražaja.
Bio je to ujedno i logičan kraj koncerta koji je započeo uvidima u akustičke kvalitete muzike, da bi se preko insistiranja na pokretu, konačno došlo i do melodije. Tekstura, pokret, melodija, tri su jezgra ili nukleusa savremene muzike o kome govori i sam naslov koncerta.
