Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Neklasični koncert u Domu vojske sa Milicom Jelić, 30. XI 2023.
Prepuna sala Doma vojske u kojoj nije bilo dovoljno mesta za sedenje, bila je pokatelj da je koncert nazvan Neoklasični delovao atraktivno. Program je bio koncipiran tako da je mogao da odgovori na zahteve šire slušalačke publike, pa smo mogli da čujemo i aranžmane za orkestar i klavir popularnih Betovenovih kompozicija − prvog stava Mesečeve sonate i komada Za Elizu u izvođenju pijanistkinje Nevene Živković.
Orkestrom Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane Stanislav Binički dirigovala je Milica Jelić, trenutno asistent na Katedri za dirigovanje Fakulteta muzičke umetnosti. Pored pomenutih Betovenovih komada, u prvom delu izvedena su i dva koncerta Volfganga Amadeusa Mocarta za fagot i flautu sa izuzetnim solistima, Mihailom Radivojevićem i Anom Kaličanin Radivojević. Tradicija porodičnog muziciranja mnogo puta je kroz istoriju dovela do izvrsnih rezultata, a takvoj okolnosti mogli smo da svedočimo i na koncertu o kome je reč. Brat dirigentkinje Milice Jelić, Mocartov koncert za fagot u B duru izveo je na takav način da je melodijske deonice tretirao kao da su vokalne, što je naročito očigledno bilo u laganom lirskom stavu koji nalikuje ariji Porgi amor iz opere Figarova ženidba. Ispevavanja melodijskih fraza i njihova slivenost, činila su od pojedinačnih stavova Mocartovog koncerta celine koje su delovale izlivene u jednom potezu. Intonativno precizan, Radivojević je deonicu fagota sprovodio kroz dinamička nijansiranja prirodno proizašla iz samih melodijskih pokreta, čime je pokazao da je vrhunski majstor svog instrumenta.
Slično bi moglo da se kaže i za izvođenje Mocartovog koncerta za flautu u G duru. Ana Kaličanin Radivojević poseduje istančani ukus za kreiranje melodijskih fraza, prikazan kroz stabilno oblikovana nizanja tonova slivenih u motoričnim frazama prvog i trećeg stava, sa naročito dobro ostvarenim vrhuncima čime je slušaoce dovela do ushićenja. Duet solističkog instrumenta i orkestra u laganom stavu ponovo nas je podsetio na svet Mocartove vokalne muzike, pa bismo mogli da kažemo da je sviranje ove umetnice u punom smislu te reči ekspertsko.
Što se rukovođenja orkestrom tiče, dirigentkinja Milica Jelić pokazala je sigurnost i odmerenost u tom smislu što je volumen ansambla uspela da prilagodi prirodi dva instrumenta. Znaci za upade pojedinačnih deonica bili su jasni i sasvim je očigledno bilo da je ritmička strana njenog vođenja ansambla neprikosnovena. Kada je sviranje orkestra u pitanju, mogli bismo da govorimo o vrlinama i manama koje su sastavni deo njihove interpretacije o čemu bi računa morao da povede neko ko bi konstantno radio sa ansamblom. U pojedinim momentima bili su preglasni, iako je dirigentkinja u većini slučajeva uspevala da kontroliše preterano iskazivanje jačine zvuka. Gudački ansambl je ponekad pokazivao slabo oblikovan ton, a mogli su da smetaju i pogrešno izvedeni tonovi u deonicama horni. S druge strane, pojedini odseci Mocartove muzike delovali su poletno i pokretno, a mogli bismo da izdvojimo neke od vrlo lepih epizoda koje su ostvarile deonice drvenih duvačkih instrumenata. Verovatno da bi konstantan rad sa preciznim dirigentom kakav je Milica Jelić, od ovog ansambla učinio orkestar koji bi na koncertima mogao da zvuči još mnogo bolje. Ova tvrdnja je u vezi sa činjenicom da ne može da se porekne entuzijazam i želja za dobrom interpretacijom koju su ostvarili orkestarski muzičari, a koja nije mogla da se sakrije u izvođenju Koncerta za dva klavira Fransisa Pulanka. Klavirski duo Vudu ostvario je dobru interpretaciju uspevši da prikaže stilski kolaž koji se kod ovog kompozitora kreće u dijapazonu od francuskog baroka do popularne muzike tridesetih godina XX veka, kada je koncert nastao. Vuk Božilović i Dušan Grozdanović delovali su uverljivo zbog artikulacione oštrine i poneko razmimoilaženje između dva muzičara nije moglo da pokvari opšti utisak. Briljantnost i efekat krasili su i izvođenje na bis Paganini varijacija Vitolda Lutoslavskog kojima je završen koncert.
Izuzetni solisti, atraktivan program i dirigent koji suvereno vlada scenom i ansamblom, činjenice su koje govore da je poslednji nastup Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane Stanislav Binički bio dobar. Publika je to znala da prepozna i eto jednog od jednostavnih recepata za uspešan koncertni događaj.
