Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Simfonijski orkestar RTS, Pilar Polikano violina, Luis Gorelik dirigent, 27. V 2023.
Kada su nastupi mladih i talentovanih muzičara u pitanju, obično smo u prilici da slušamo tehnički potkovane izvođače koji kod publike izazivaju čuđenje, dok s druge strane, oni često nisu u stanju da prenesu sadržinski svemir i dubinu velikih umetničkih dela jer je za tako nešto ipak potrebna zrelost. Takav slučaj međutim nije bio sa Pilar Polikano, argentinskom violinistkinjom rođenom 2007. godine. Koncertom je dirigovao Luis Gorelik, renomirani gost iz Argentine, profesor dirigovanja na Nacionalnom umetničkom Univerzitetu u Buenos Ajresu i nekadašnji muzički direktor Argentinskog nacionalnog orkestra.
Violinistkinja Pilar Polikano publici se predstavila Koncertom za violinu i orkestar u e molu Feliksa Mendelsona. Lirska strana ovog dela izražena je naglašenom kantabilnošću i neprestanim smenjivanjima upečatljivih melodija. Interpretaciju mlade umetnice karakterisala je sposobnost gradnje melodijskih fraza koje su u neprekinutom nizu i bez šavova bukvalno sustizale jedna drugu. Diskretnim korišćenjem vibrata, ona je uspevala da izgradi neverovatno čist i ravan ton, u tom smislu da iz njenog sviranja nije izbijala karikirana afektivnost na koju po prirodi stvari nagoni lirika. Naprotiv, činilo se da je sav lirski potencijal zapravo proizašao iz melodije same, pa bismo takvu činjenicu možda najbolje dočarali konstatacijom da je “zvučanjem pokrenuta forma” Mendelsona imala metafizički karakter, jer je delovala nestvarno i eterično. Sjajna tehnika Polikanove iskazana je brzim motoričnom pokretima ostvarenim u finalu koncerta uz kristalno jasno istaknuta pasažna kretanja čiji su usponi i padovi bili praćeni dinamičkim pokretima koji su delovali kao prirodno svojstvo narativne celine Mendelsonovog koncerta. Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije delovao je uvežbano, pa su tako pojedina udvajanja izvedena uspešno, poput recimo susreta solo violine i flaute u jednoj od epizoda koncerta. Pored ritimički precizno izvedenih upada i dobro postavljenih orkestarskih deonica u vertikalnoj postavci, čini se da je ansambl u nekim momentima isuviše bio glasan. I pored toga što je Pilarova temepramentan izvođač istaknutog tona, dešavalo se da je orkestar pokrije u onoj meri u kojoj do izražaja nije mogao da dođe puni zvučni potencijal njenog instrumenta. I pored toga, mogli bismo da budemo zadovoljni dobrim sviranjem našeg orkestra.
Međutim, u izvođenju odlomaka iz dve svite Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva, orkestar predvođen Luisom Gorelikom, nije uvek bio na visini zadatka. Tako su recimo pojedine epizode odsvirane isuviše grubo, što se naročito odnosi na gudački deo ansambla, dok s druge strane na primer, na početku stava Narodna igra ova deonica nije bila dovoljno izrazita. Orkestracija Prokofjeva je takva da je isuviše fragmentirana, odnosno, u kratkom vremenskom intervalu dolazi do brzih smena orkestarskih deonica, pa u tom smislu, dirigent Luis Gorelik ponekad nije uspevao da upotpuni vertikalnu zvučnu postavku ili drugim rečima, dolazilo je do povremenih „iskakanja“ pojedinih deonica. S druge strane, stavovi poput Monteki i Kapuleti delovali su poletno i izražajno. Dirigent je sve vreme uspevao da održi stabilnu metričku sliku, a i da ostvari nekoliko upečatljivih epizoda. Da orkestar ipak poseduje odličan kvalitet, govori interpretacija uvertire Moć sudbine Đuzepa Verdija sa izvrsno ostvarenim zvukom gudačkog ansambla.
Poslednji koncert Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije ostaće upamćen po nastupu Pilar Polikano, mlade violinistkinje, koja, osim što je tehnički perfektan izvođač, već sada poseduje zrelost i sposobnost da dopre do dubinskih značenjskih struktura, kao što smo već mogli da vidimo na primeru Mendelsonovog violinskog koncerta. Inteligentnom interpretacijom ovog dela, ona je prikazala narativni arhetip lirike u svom nepatvorenom vidu i to je ona činjenica zbog koje ćemo upamtiti ovo koncertno veče. Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije poseduje odličan potencijal i njihove interpretacije mogu da budu dobre ili manje dobre, nikako loše, što opet, zavisi od nekih detalja koji publiku ne bi trebalo da interesuju: od količine proba, umešnosti dirigenta i slično. Sve u svemu i ovaj koncert našeg ansambla, ipak bismo mogli da okarakterišemo kao uspešan.
