Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Srđan Teparić − govor na promociji zbornika Muzika i prostor. Sajam knjiga, 25. X 2022.
Često se čini da publikacije poput ove čijoj promociji danas prisutvujemo – Muzika i prostor, teorijske i analitičke perspektive − ne izazivaju veliku pozornost čitalaca. I zaista, istina je da krug čitalaca ovako usko profilisanih naučnih publikacija nije veliki, ali ono što ovakve zbornike čini značajnim jeste to što oni ostaju trajni izvor svih budućih istraživanja koji su u vezi sa naukom kojoj su posvećeni – u ovom slučaju to je muzička teorija. Vremenom će se broj čitalaca povećavati, istraživači iz celog sveta će tražeći referentnu literaturu za svoja istraživanja nailaziti na tekstove objavljene baš u ovom zborniku, koristiće se citati i sticati saznanja o fenomenu muzičke prostornosti koji su iz mnoštva uglova obrađeni u ovoj knjizi. A izbor tema u zborniku, više je nego impresivan. Kao što se u odlično napisanom predgovoru tvrdi, u najširem smislu postoje dve fundamentalne relacije o kojima može da se raspravlja kada je fenomen muzike i prostora u pitanju. Priroda jedne relacije odnosi se na vezu sa političkim, ideološkim i diskurzivnim konotacijama, odnosno, u pitanju je fizička realnost u svim vidovima svog projavljivanja. Druga se vezuje za psihičke procese kao što su percepcija, iskustva, emocije, ono što često metaforički nazivamo „koordinatama“. Kao što vidimo, ovako široka slika ukazuje na celokupno iskustvo življenja i zato je izbor tema obuhvaćenih ovom publikacijom tako bogat.
Ono što posebno raduje u vezi sa zbornikom Muzika i prostor jeste da članci u njemu nisu puki izveštaji o rezultatima nečijih istraživanja, već naprotiv, predstavljena su čak dvadeset i dva rada u kojima se na temeljan način razmatra postavljena problematika. Za jednu malu katedru kakva je Katedra za muzičku teoriju u čijoj je organizaciji održana istoimena konferencija i za jedan mali fakultet kakav je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, ovo izdanje predstavlja veliku stvar. Ne samo što su u njoj radove izložili svetski poznati muzički teoretičari kao što su Ildar Hananov ili Piter van den Toorn između ostalih, već se i jedanaest domaćih autora predstavilo sa vrlo zapaženim radovima. Na takav način, srpska muzička teorija pokazala je da je deo evropske i svetske muzičke teorije, što zaista nije samo fraza, jer o tome upravo govori kvalitet izdanja koji je pred nama. Prelistavanjem zbornika, u oko može da zapadne odlična uvodna reč urednika, kao i bogat spisak naznačenih referenci koje često ukazuju na interdisciplinarna preplitanja sa oblastima kao što su matematika, fizika, filozofija, lingvistika, psihologija. Impresionira pedantnost uredničkog tima i zaista, sa tehničke strane teško da biste mogli da nađete neku zamerku. Sasvim je očigledna ozbiljnost kojom su i urednici i recenzenti pristupili ponućenim člancima, a posebno bi trebalo pohvaliti izvrsne prevode radova autora koji ne dolaze sa engleskog govornog područja.
Pomenuću još jednu stvar koja mi se čini značajnom. Polemički i kritički orijentisan ton najzdraviji je način za unapređenje bilo kog vida ljudske aktivnosti, a to se naravno, najviše odnosi na nauku. I zaista, sudeći po širokom opsegu tema, naići ćemo na rasprave koje se kreću u rasponu od tvrdnje da nešto kao što je muzički prostor zapravo ne postoji, preko tvrdnji da složena ritmička slika kompozicije Stravinskog stvara specifičan osećaj prostora, pa sve do narativnih strategija uz pomoću kojih se stvara osećaj prostora. Ovo su samo slučajno odabrani primeri a ima ih onoliko koliko ima i radova, ali, ako se i samo ovlaš pogleda spisak naslova, sasvim je jasno da bi samo njihovo poređenje moglo da stvori ogroman prostor za polemiku. Zato bih se vratio na početak ovog izlaganja, jer mislim da upravo u ovoj istaknutoj činjenici zapravo leži razlog zbog koga sam „prognozirao“ da će vremenom ovaj zbornik postati izvorište mnogih čitanja i proučavanja. Muzika i prostornost tema je koja je dobila na značaju tek u XX veku, relativno je nova i o ovoj problematici pisaće se i u budućnosti još dosta. Zbog toga je ovo naše izdanje i aktuelno i na samom kraju, možemo da poželimo da postane relevantan izvor za mnoge buduće napise.
Urednici izdanja: Ivana Ilić, Jelena Mihajlović-Marković, Miloš Zatkalik. Proofreading: Ivana Medić. Izdavač: Fakultet muzičke umetnosti 2021.
