Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Veče solo pesama Ivana Jevtića – Evgenija Jeremić i Natalija Mladenović, 28. I 2022.
U poslednje vreme, često smo svedoci izvođenja muzike srpskog kompozitora i akademika Ivana Jevtića i to uglavnom instrumentalnog opusa. Koncert na kome su izvedene njegove solo pesme bila je odlična prilika za upoznavanje sa vokalnim opusom ovog autora. U tu svrhu, odabrani su izvrsni izvođači – sopran Evgenija Jeremić i pijanistkinja Natalija Mladenović.
Po ko zna koji put, ponovićemo činjenicu koja se uvek ističe kada je stvaralaštvo Ivana Jevtića u pitanju – ovaj kompozitor nikada nije težio avangardi, niti je pokušavao da se uklopi u savremena postavangardna strujanja tokom devedesetih godina XX veka. Kako i sam voli da istakne, sa nekoliko specifičnih osobina, do današnjeg dana ostao je modernista. Njegova muzika predstavlja svojevrstan spoj neoklasicizma i neoekspresionizma u okviru kojih su mogući izleti u uticaje pravaca aktuelnih tokom prve polovine XX veka. Iako je izabrao poeziju pesnika koji ne koriste mnogo reči, paleta muzičkih izražajnih sredstava u njegovim solo pesmama je ogromna, nekada i preterana.
U komponovanju solo pesama kompozitor je uspešan u onoj meri u kojoj uspeva da sopstveni senzibilitet ukrsti sa senzibilitetom pesnika. U tom smislu, mogli bismo da kažemo da su Tri pesme na stihove iz zbirke Kamena uspavanka Stevana Raičkovića iz 1971. i Narcisa (muški san) na stihove pesama Ane Moralić iz 1981. godine, dva uspela ciklusa. U prvom od njih, kompozitor je uspeo da iskonski strah od nepoznatog i misteriju kraja života pretoči u tri jasna semantička iskaza. Pokreti melodije u njoj, zvučanje reči i deonica klavira koja odzvanja, bruji ili vrišti, grade neraskidivo jedinstvo. O elokvenciji dve izuzetne umetnice, Evgenije Jeremić i Natalije Mladenović, možda najviše govori naredna pesma, Narcisa (muški san) Ane Moralić, u kojoj pesnikinja kroz melodijsko izlaganje reči oslikava čežnju ka spajanju muškog i ženskog principa. Rečitativno pevanje, tiho ponavljanje reči, govor ili uzvik, sve to je posebnu interpretativnu draž dobilo zbog znalački podešene boje glasa Evgenije Jeremić. Živi dijalog između klavira i glasa imao je teatarske obrise, pa je tako i sam instrument u rukama Natalije Mladenović postao mračni akter suprotstavljen ženskom principu glasa: Naopaka senko mraka, o, nestvarna, onostrana o, prostrana, dnevi strana!, kako već govore poslednji stihovi pesme.
Na večeri solo pesama Ivana Jevtića izvedena je i najnovija kompozicija ovog autora Vokaliza, koja zapravo predstavlja transkripciju drugog stava Sonaze za hornu i klavir iz 2021. godine. Stilska imitacija impresionizma, možda bi puniji smisao dobila uz korišćenje sordine na horni. U svakom slučaju, ova vokaliza mogla bi da bude korišćena u pedagoške svrhe. Sučim sjutra pred Miloša pisana na stihove Vjere Vitošević iz 2019. godine izlet je u nacionalno. Budući da su kod Ivana Jevtića svi uticaji svedeni na par ekspresionistizam-neoklasicizam i to na način koji je u jugolovenskoj i srpskoj muzici bio aktuelan tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, eventualni izleti u folklor uvek su na nivou evokacije. U svakom slučaju, reč je o pesmi jedinstvenog karaktera u kojoj dolazi do korišćenja sličnih sredstava kao i u njegovim starijim pesmama. Pet pesama na stihove iz zbirke Vedrina vetra Milane Piletić iz 2002. i ciklus pesama Preskočih zoru na stihove iz istoimene zbirke pesama Elizabet Uve iz 2013. godine, jedinstvene su po tome što osim glasa i klavira podrazumevaju korišćenje duvačkih instrumenata, u prvom slučaju flaute u drugom trube. Prvi ciklus je donekle prozračniji i korespondira sa apolinijskim usmerenjem stihova Milane Piletić. Flauta koju je svirala Sanja Marić, označitelj je okamenjene lepote i antičkog principa, dok je truba u rukama Jovana Savića, u drugom ciklusu ukazivala na različita projavljivanja tanke niti zore, da parafraziramo pesnikinju.
Izuzetne dve umetnice, Evgenija Jeremić i Natalija Mladenović uz učešće odličnih muzičara Sanje Marić i Jovana Savića, na ubedljiv i relevantan način su slušaocima predstavili solo pesme Ivana Jevtića. Srpska solo pesma ima bogatu istoriju i upravo kroz uspele primere spoja teksta i muzike, domaći kompozitori su neretko dosezali svoje najviše domete. Duo Evgenije Jeremić i Natalije Mladenović bio bi kadar da se upusti u interpretacije najsvetlijih primera ovog žanra od Josifa Marinkovića do današnjih dana.
