Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Хорска сретања у Чачку и Овчар Бањи, 19. до 25. јул 2021.
Манифестација Хорска сретања замишљена је као духовна академија и одржана је у Чачку и Овчар Бањи од 19. до 25. јула 2021. године. Током деведесетих година у Србији су актуелне биле чак четири духовне академије. Иако одржаване у време великих недаћа, тих година је још увек постојала свест о томе да непрофитабилне манифестације од којих би народ и држава имали корист, могу да се исплате тек после одређеног времена. Та корист је нематеријалне природе, али би друштву постављеном на здраве основе свакако требало да буде важно да ствара образоване и освешћене појединце. У овој години имали смо две духовне академије. Она у Сремским Карловцима је за свако поштовање и одржава се по двадесет и осми пут. Друга је управо ова о којој говоримо и захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије и Скупштини општине Чачак, као и донацијама приватних лица и предузећа, одржана је по први пут. Организатори Хорских сретања су удружење грађана Ирмос кога чине двоје људи: Ирена Чоловић и Немања Милетић.
Основна идеја хорских сретања је да се током седам дана трајања, хорски певачи друже и учествују на заједничким пробама. Круна догађаја је завршни концерт који је последњег дана одржан у галерији Народног музеја у Чачку. Пробе су одржаване у прелепом амбијенту планинарског дома у Овчар Бањи, а поред певања, полазници су били у прилици да учествују у богослужењима у манастирима Никоље и Благовештење, да праве пешачке туре до околних светиња, до пећине Кађеница у којој су Турци 1815. године димом угушили неколико стотина људи у збегу и до мале капеле на Савиним водама, смештене на стрмим стеновитим падинама Каблара. Диригент Даниела Ивановић имала је задатак да се прилагоди саставу од око тридесет певача које је требало уклопити у заједнички звук. Репертоар концерта је одабран на такав начин да је претежно била заступљена музика српских аутора различитих периода, уз понеки руски напев. Тако смо смо могли да чујемо два стара српска напева из XV века, тропар на Духове Благословен јеси Николе Србина и Агиос о Теос (Свети Боже) Исаије Србина. Овом блоку могао би да се дода и причасни стих Хвалите Господа из руског рукописа који потиче из 1652. године („Сербски каноник“). У питању су једногласни напеви који се изводе уз исон. Други сегмент концерта, по редоследу извођења, чиниле су хорске композиције Душана Максимовића Отче наш, Косте Манојловића Богородице Дјево, Милоша Раичевића Величаније Светом Сави, проте Милана Марковине Входноје на Божић, Из чрева, Корнелија Станковића Слава, Станислава Биничког Тебе појем, Миодрага Говедарице Господе спаси благочестивија и Александра Јовановића Херувимска песма. Као што може да се види, овај сегмент је био најобимнији и сасвим очигледно је да је вођено рачуна о томе да заступљене буду композиције које се нешто ређе изводе на концертним подијумима и у храмовима. Очигледно је и да је приликом саствљања програма вођено рачуна о томе да се на репертоару нађу дела различитих периода, тако да је обухваћен широк опсег од XV до XXI века. Осим старих српских напева, могли смо да чујемо Станковића и Бајића као класике српске црквене музике, затим Манојловића у хармонизованом напеву Српског народног карловачког појања, али и ауторе из новијег времена попут Максимовића, Раичковића, Говедарице и Јовановића. Овај репертоар је допуњен руским напевом Полијелеј и композицијом руског композитора Александра Архангелског Ниње отпушчајеши.
Други део завршног концерта био је посвећен изворним народним песмама попут Све су цуре обукле кундуре, Уродиле жуте крушке, Во наше село малово, Ми смо деца неба, Густа ми магла паднала, Оро се вије и Засп`о Јанко. На сцени су се смењивале етно група од шест чланица, дечији гласови уз пратњу кларинета, као и многобројни солисти издвојени из хора. Овако садржајан програм, одлично извежбан ансамбл састављен од певача полазника хорских сретања, изведео је уз увек стабилну интонацију. Енергија заједништва међу певачима очигледно је утицала и на публику, која је од почетног резервисаног става према извођењима прешла у завршно одушевљење после којег је на бис изведена песма Ој Србијо мила мати Војтеха Шистека. Био је то један од оних концерата на којима су извођачи психолошки били повезани у заједнички гест, па отуда и силна емотивност која је избијала из сваке од изведених нумера. Највеће заслуге за овако успешно извођење требало би приписати диригенту Даниели Ивановић, која не само што је за седам дана успела да увежба овако обиман програм, већ је и међу певачима створила такву врсту енергије која је резултирала успешним наступом.
Осим музичког дела, манифестацију су пратила и свакодневна предавања. Тако смо могли да чујемо фронтмена Партибрејкерса Зорана Костића Цанета, који је на општу задату тему Музика и духовност, на себи својствен начин говорио о сопственим животним искуствима. Психолог Ана Милетић Миловановић одржала је предавање о нарцизму, писац Милан Ружић и професори др Милош Ковачевић и др Михаило Шћепановић говорили су о борби за ћирилицу и српски језик, музиколог др Ивана Перковић предавање је одржала о српској духовној музици током XIX и почетком ХХ века, док је др Ана Рашковић уз учешће вокалног ансамбла Славословие, одржала концертно предавање, односно, промоцију сопствене књиге „Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI – XIX века“. Писац ових редова, на свом предавању је говорио о духовности у српској музици у периоду од 1945. до 2021. године. Готово сви ови догађаји одржани су у изузетном амбијенту дворишта Народног музеја у Чачку, док је због изузетне посећености Цане говорио у сали Градске библиотеке. Ана Рашковић је концертно предавање одржала у простору испред библиотеке, што је представљало добро решење, јер је њен ансамбл имао акустички прихватљив амбијент који је са три стране затворен зидовима.
Као што може да се закључи, прва Хорска сретања одржана у Чачку и Овчар Бањи пратио је богат садржај и због тога би све похвале требало да се упуте на адресу организатора, организацији Ирмос. Прво одржавање манифестације донело је и сасвим нова искуства и надајмо се да ће следеће године Хорска сретања бити још успешнија. Начин на који је цео пројекат изведен, утисци полазника и оних који су пратили цео догађај, говори о томе да постоји велика заинтересованост за манифестације овог типа. Надајмо се да ће Хорска сретања постати традиционална духовна академија на коју би Чачак и Србија заиста могли да буду поносни.
