Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Simfonijski orkestar RTS i studenti dirigovanja FMU − Jelica Čukarić, Bojan Stojčević, Aleksandar Gutović i Vuk Volkov-Popović, 13. V 2025.
Pisati o nastupima studenata uvek je problematično i izazovno, jer se u oceni ovakvih događaja uvek očekuje neka vrsta komisijskog mišljenja što je ipak, posao pedagoga i stručnih tela. Zaista je velika stvar što su četiri studenta Fakulteta muzičke umetnosti nastupili na večernjem koncertu u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine i na takav način dobili priliku da se publici predstave dirigujući dela Petra Iljiča Čajkovskog.
Zbog toga bi na prvom mestu, pohvale trebalo da su upute Muzičkoj produkciji Radio televizije Srbije što je četvoro umetnika uopšte pružena šansa da se predstave na celovečernjem koncertu koji zaista nije predstavljao vežbaonicu u okviru koje bi studenti prošli program koji je orkestru dobro poznat. Značaj ovakvih događaja sastoji se u tome što je publici pružena prilika da se upozna sa mladim umetnicima i da otkrije sve njihove potencijale ‒ ovakvi susreti za iskusne slušaoce svojevrsna su vrsta psihološke evaluacije, jer se na osnovu prikupljenih informacija, odnosno, posle suočavanja sa vizuelno-slušnim činjenicama, dolazi do stvaranja emocionalnog utiska koji ostaje kao trajna slika.
Jelica Čukarić, Bojan Stojčević, Aleksandar Gutić i Vuk Volkov-Petrović predstavili su se sa tri baletske svite Čajkovskog, Labudovo jezero, Krcko Oraščić i Uspavana lepotica, dok je na samom kraju izvedena uvertira-fantazija Romeo i Julija ovog kompozitora. Zajedničko za svo četvoro jeste to da su rukovodeći orkestrom pokazali jasnoću i preciznost gesta, uz ekonomičnost pokreta koja umnogome zavisi i od ličnosti samog dirigenta, pa je samim tim i individualnost svakog od njih prikazana na različite načine. Svi oni dirigovanje studiraju u klasama profesora Bojana Suđića i Biljane Radovanović Brkanović.
Interesantno je da su Suđićevi studenti insistirali na širini pokreta, pa izgleda da to i jeste osobina njegovog pedagoškog pristupa. Jelica Čukarić izvela je svitu iz baleta Labudovo jezero. Verovatno iz želje da stvori direktniju komunikaciju sa muzičarima ona je, jedina od svih, dirigovala bez palice. Na takav način, uspela je da ostvari širinu pokreta ruku i tela, čime je ceo njen vizuelni nastup imao i dozu strogo kontrolisanog plesa, što je bilo u skladu sa karakterom same muzike. Kao i njen kolega iz klase Aleksandar Gutić, Čukarićeva je dobro iskoristila zvučni potencijal simfonijskog orkestra, uspevajući da izgradi interpretaciju u okviru koje je bilo dovoljno prostora za protok muzičkih fraza koje su imale logičko označene početke i krajeve.
Aleksandar Gutić se opredelio za svitu iz baleta Uspavana lepotica. Širina pokreta kod ovog dirigenta sasvim je očigledna, dok su sami gestovi teatralni ali i precizni. Ovakvim pristupom, on je uspevao da uputi pažnju određenoj instrumentalnoj deonici, ali i da iskaže intimnost i liriku pojedinih stavova.
Student Biljane Radovanović Brkanović Bojan Stojčević izveo je svitu iz baleta Krcko Oraščić. Svedeniji pokret ukazivao je na dubinsku usmerenost prema karakterima pojedinačnih stavova koje je ovaj mladi umetnik uspeo da prikaže kroz isticanje mnoštva detalja. Svima poznate melodije ovog baleta jasno su bile ocrtane, dok su dobro postvljene ritmičke konfiguracije uz pravilno izabrana tempa, jasno označavale različite karaktere pojedinačnih numera.
Vuk Volkov Popović takođe iz klase Biljane Radovanović Brkanović, izveo je uvertitu-fantaziju Romeo i Julija. On je uspeo da na površinu izvuče narativnu strukturu kompozicije započevši interpretaciju svečano intoniranim koralom, uspevši u njemu da nagovesti ogroman emocionalni intenzitet ove drame. Vešto ističući pojedinačne aspekte inače bujne orkestracije, uz jasno određene oštrije artikulacione pokrete u drmaskim i glatko povezane melodije u lirskim odsecima, ovaj dirigent je pokazao zrelost i odličan potencijal.
Trebalo bi da se istakne i da je Simfonijski orkestar u svim odsviranim kompozicijama zvučao dobro i da bi posebno mogle da se istaknu i pojedinačne epizode, uz naročito zapaženo učešće harfe i prve horne. Za svaku pohvalu je činjenica da je Muzička produkcija Radio televizije Srbije omogućila mladim dirigentima Fakulteta muzičke umetnosti da se predstave javno, jer je za početak njihove karijere, najbitnija činjenica da ono što su naučili što češće mogu i da demonstriraju.
