Rada Mladenović: Ponedeljkom u Italiji
U okviru projekta Mladi za mlade Muzičke omladine Beograda, u ponedeljak 10. novembra 2025. godine, održan je koncert u Italijanskom institutu za kulturu. Projekat ima misiju da pruži podršku mladim umetnicima za njihov profesionalni razvoj i promociju na lokalnoj, nacionalnoj i međunarodnoj sceni. Ovog ponedeljka koncert je održala mlada umetnica Magdalena Nešković, student klavira Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Kao specijalni gost nastupila je violinistkinja Staša Petraš, takođe student Fakulteta muzičke umetnosti. Na programu su bili Skarlati, Bah, Mocart i Betoven. Odabir programa ukazuje na putanju od visokog baroka do poznog klasicizma koji naginje ranom romantizmu.
Na početku koncerta izvedene su dve sonate za klavir Domenika Skarlatija, u d molu K. 32 i c molu K. 466, posle čega je sledio prvi stav Italijanskog koncerta u F duru, BWV 971 Johana Sebastijana Baha. Slušajući ove kompozicije spojene u celinu, mogao je da se čuje autentički zvuk baroknog duha i epohe. Dela su interpretirana uz dosledno osvrtanje na artikulaciju, fraziranje i ton specifičan za tu epohu. Kuriozitet programa jeste i činjenica da su gotovo sva dela na programu u molskim tonalitetima, što je čitavoj večeri dao ujednačen, blago introspektivan karakter. U tom okviru, durski Bahov koncert delovao je kao zvučni kontrast i prirodna centralna tačka programa. Njegov svetli karakter bio je suprotstavljen tamnijem karakteru molskih kompozicija.
Nakon ovog dela, sledilo je izvođenje Sonate za klavir i violinu u e molu KV 304 Volfganga Amadeusa Mocarta, dela koja odiše baroknim prizvukom, ali ujedno ukazuje i na već ustaljene elemente klasicizma. Magdalena i njena gošća Staša Petraš prenele su zvuk osećajnog stila i na precizan način su interpretirale kontrapunktski rad sa melodijom. Sa druge strane, istakle su prisutnost klasicističke jednostavnosti i kvadratnost odseka. Momenti u kojima su tonalni plan i harmonija bili složeni, zvučali su ujednačeno i sa jasno predstavljenom ukupnom fakturnom slikom. Čini se zapravo, upravo kroz osećajno odsvirane melodije u kojima je mogao da se oseti barokni duh, ove dve umetnice uspele da prenesu Mocartov detinji karakter .
Poslednja kompozicija na programu bila je Sonata za klavir br. 17 u d molu, op. 31 br. 2 Ludvig van Betovena, poznatija pod imenom Oluja (Tempest). Kroz naizmenične promene sporih i brzih tempa praćenih razloženim akordima i pasažnim kretanjima, pijanistkinja je pokazala odličan smisao za kreiranje ukupne dramaturgije dela. Podsticanje izrazite emocionalnosti sa jedne strane i virtuozitet sa druge, ukazali su na zrelost Neškovićeve. Izvođenje je delovalo tehnički sigurno i stilski precizno, sa jasni izraženim osećajem za fraziranje.
Slušajući, publika je mogla da uživa u istančanim melodijama baroka i klasicizma. Umetnica na klaviru kao i njena gošća na violini, uspele su da prenesu autentičan zvuk te dve epohe, što se moglo primetiti i na osnovu pozitivnih reakcija publike. Koncert je ostavio utisak proverenog, akademskog pristupa sviranju pomenutih kompozicija, bez naglašenih odstupanja ili neočekivanih interpretativnih poteza. Od barokne jasnoće do betovenske drame, koncert je pokazao da su mladi umetnici dovoljno zreli da kroz programsku celinu večeri ožive različite epohe.
