Živa sinergija zvuka: Tijana Bogičević u studiju "Treći rog", by Anđela Pavlović
Koncert Tijane Bogićević snimljen je 14. februara 2023. godine u studiju Treći rog u Novom Sadu. Izvedeno je devet pesama sa njenog drugog studijskog albumu, sa izuzetkom pesme Hram koja mu ne pripada. Ovaj koncert predstavljao je spoj jednostavnosti izraza sa jedne i živog umetničkog spektakla sa druge strane. Umesto specijalnih efekata, ovaj spektakl su obeležili glas, instrumenti i iskrena emocija. Autori pesama pretežno su Aleksandra Milutinović i Dušan Alagić u čijem studiju su nastajale ideje eksperimentisanja sa aranžmanima i dodavanjem instrumenata. Značajnu ulogu su imale bariton akustična i rezonator gitara, kao i dodati gudači, električna harfa, saksofon i zvuk orgulja u pojedinim numerama. Na samom snimanju, prema rečima pevačice, najveći izazov je predstavljalo postizanje balansa između gudačkog kvarteta i bubnja, te su zbog toga jedino gudači snimljeni posebno da bi zatim bili spojeni u živi tejk benda.
Pesma Blizu otvorila je koncert zvukom gitara — Lazara Arsovića na rezonatorskoj gitari i Alagića na akustičnoj, a potom i Tijaninim glasom. U refrenu su se pridružili prateći vokali, Jelena Đurić i Svetlana Palada, čime su istaknuti elementi soula i RnB-ja. Već na samom početku osetio se savremeni produkcijski pristup kroz vokalni izraz — melizme i ukrase — kao i kroz ritam koji je pokretao telo. Tema je bila ljubavna, a dinamika pesme postepeno se pojačavala prateći tekst: od daljine i lavirinta boli, do ljubavi i blizine.
Melodija klavijatura i ritam činela obeležili su početak pesme Veliki prasak, čiji je naslov opravdan optimističnom energijom i atmosferom u studiju. Zvučni kontrast donela je numera Umem — najavni singl albuma — ali bez promene osnovne tematike. I dalje je reč o ljubavi, ali u njenoj nežnijoj formi, zbog čega je u aranžman uveden i gudački kvartet. Milozvučni intro i strofa u sporijem tempu uveli su refren preko vantonalnog akorda — dominante dominante, nakon čega je usledio dominantni dur i ubrzanje. Ovakva progresija, netipična za pop formu, harmonski je izdvojila ovu pesmu. U odnosu na prethodne numere, aranžman je bio bogatiji, a pesma specifična i po dramatičnim uzdasima pre poslednjeg refrena, kao i po besprekornoj kontroli prelaza između punog glasa i falseta.
Četvrta pesma, Razočarao, umesto originalnog uvoda sa zviždukom, započeta je tremolom gudača i napetijom atmosferom koja je verodostojnije dočarala tematiku razočaranja. U nastavku, gudači su vokalnu liniju pratili picikatom, zamenivši tako gitarsku pratnju iz studijske verzije. Iako Tijana nije izvela sve ukrase kao na albumu, to nije narušilo opšti utisak. Početak druge strofe obeležila je modulacija u viši tonalitet uz pojačavanje dinamike, čime je pesma dobila na snazi i ostavila snažan pečat na publiku.
Pesma Čujemo se nekad donela je opušteniji karakter; umesto velikog bola ili fatalne ljubavi, u fokusu su bile greške u svakodnevnim odnosima. Shodno tome, numeru je odlikovao razgovorni, gotovo plesni ton, bez težnje ka ekspresivnim vokalnim visinama. Čak ni prateći vokali nisu služili isključivo harmonizaciji, već su refrenima dodali suptilan gospel sloj, dok su na samom kraju zadržani spontani komentari oduševljenja, što je doprinelo autentičnosti snimka. Svetlosni efekti i rad kamere bili su primetniji u baladi Gotovo. Gudači nisu bili prisutni, prateći vokali bili su minimalno uključeni, dok su značajnu ulogu imali klavir, gitare i bubnjevi.
Duet Širina, koji su izvele Tijana i Aleksandra Milutinović, bio je jedan od najupečatljivijih trenutaka večeri. U odnosu na originalnu verziju, ovaj izvođenje krasili su svedeniji aranžman i naglašenija emocija. Lazar Arsović je na bariton akustičnoj gitari pružio duboku i punu zvučnu podlogu, dok je početak Aleksandrine strofe obeležio neočekivani upad perkusija. Posebno su se istakli zahtevni dvoglasi, koji su zvučali besprekorno precizno, potvrđujući vrhunsko umeće obe interpretatorke.
Posebnu magiju donela je harfistkinja Željka Milošević u numeri Ponovo ljubav. Upravo je električna harfa bila instrument koji je, prema Tijaninim rečima, inspirisao kompozitora na celokupni koncept ove kompozicije, a njen zvuk je najviše došao do izražaja u solu nakon drugog refrena. Pored Alagića, koji potpisuje muziku i aranžman, u stvaranju ove pesme učestvovala je i Ivana Nešić kao autorka teksta.
Posebnu magiju donela je harfistkinja Željka Milošević u numeri Ponovo ljubav. Upravo je električna harfa bila instrument koji je, prema Tijaninim rečima, inspirisao kompozitora na celokupni koncept ove kompozicije, a njen zvuk je najviše došao do izražaja u solu nakon drugog refrena. Pored Alagića, koji potpisuje muziku i aranžman, u stvaranju ove pesme učestvovala je i Ivana Nešić kao autorka teksta. Poslednja pesma na albumu, ali ne i na koncertu, Javna tajna, bila je obeležena dodatim saksofonom. Gost – saksofonista Gabor Bunford Buga uneo je džez boju u ovu pesmu, a njegov solo je predstavljao jedan od upečatljivijih trenutaka koncerta.
Ovaj koncert je pokazao da Tijana Bogićević i njen tim mogu da ostvare snažan umetnički utisak oslanjajući se isključivo na živi zvuk i međusobnu sinergiju. Bez oslanjanja na tehnološka pomagala, ova sesija je potvrdila da kvalitet izvođenja, precizan aranžman i ansamblska disciplina mogu samostalno da iznesu čitavu produkciju. Raznovrsnost instrumenata dala je svakoj pesmi jasno definisan karakter, dok je Tijanina vokalna stabilnost povezivala celinu u kompaktnu priču. Ovakav format omogućio je da se pesme sagledaju u novom svetlu, pa koncert nije bio samo promocija albuma, već i uspešno realizovana umetnička vizija.
