Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Abisal Gergiev, pijanistički resital (1. VII 2021.)
Iako u razmatranju i ocenjivanju koncerta pijaniste Abisala Gergijeva neće biti uzimano u obzir da je on sin velikog ruskog dirigenta Valerija Gergijeva, ipak, moralo bi da se istakne da je to činjenica koju je nemoguće zaobići u bilo kom kontekstu. Rođen je 2000. godine u Sankt Peterburgu i završio je srednju muzičku školu pri Konzervatorijumu Sankt Peterburga Rimski-Korsakov. Trenutno je student na Konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu. U programu ovog događaja piše i da se usavršava sa pijanistkinjom Mirom Jevtić. Na koncertu u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, ovaj mladi umetnik izveo je kompozicije Franca Šuberta, Sergeja Rahmanjinova i Aleksandra Skrjabina.
Izvođenje Šubertove Sonate D 664 u A duru na samom početku koncerta, bio je i njegov najbolji deo. Čista faktura i dobro postavljeni odnosi između deonica, krasili su sva tri stava ove kompozicije. Takođe bi moglo da se kaže i da su dinamički odnosi bili usaglašeni u tom smislu da su postupna uzrastanja i opadanja imala logičan tok, u potpunosti u skladu sa melodijsko-harmonskim pokretima postavljenim u kompoziciji. Ovo je naročito važilo za lagani, srednji stav. Brzi poslednji stav, odlikovala su čisto odsvirana furiozna pasažna kretanja. Treba napomenuti i da zvuk klavira u galeriji nije baš idealan jer više od dve decenije na njemu ništa nije rađeno, ali ipak, uzimajući to u obzir, u izvođenju Šubertove sonate mladi Gergijev je uspeo da istakne njen vedar karakter, kao i igračke, lirske i koncertantne segmente. U izvođenju etide-slike op. 39 br. 2 u a molu i etide-slike op. 33 br. 3 u c molu Sergeja Rahmanjinova, što se sviranja notnog teksta tiče ovaj pijanista je bio tačan, ali je u samom izrazu nedostojalo nekih elemenata koji bi ovu interpretaciju učinili upečatljivijom. To se pre svega odnosi na činjenicu da je u oba komada zvuk bio pomalo sirov i neobrađen. U prvoj izvedenoj etidi, talasi rahmanjinovskih fraza ostajali su bez suptilnijih dinamičkih nijansiranja i dubine zvuka, dok je u drugoj, on donekle uspeo da dočara mističnu liriku ovog komada. U izvođenju Sonate br. 3 op 29 u fis molu Skrjabina, Gergijev je pokazao da je pijanista koji je sposoban da vlada tehnički zahtevnim kompozicijama. Tako su u svim segmentima sonate bile istaknute različite sfere sadržaja, uz dobro vladanje tehnikom. Njegova interpretacija je bila čvrsta i prepuna zvuka. I pored gustih tkanja koji odlikuju ovu sonatu, ukupna zvučna slika je u sviranju Gergijeva sve vreme bila jasna.
Što se tehnike tiče, znanje ovog umetnika je na zadovoljavajućem akademskom nivou. Međutim, njegova interepretacija se činila prilično monotonom, pa je sve u okviru nje bivalo svedeno na proste odnose, bez suptiilno istaknutih nijansi u vidu dinamičkih senčenja i uopšte, bez ozbiljnijeg rada sa zvukom. Ipak, ovaj umetnik svakako ima potencijala, ali verovatno da bi morao da poradi na boljoj koncepciji sopstvenih interpretacija.
