Muzički limbo

Muzička kritika i napisi o muzici

Angels & Metamorphosis, 18. IV 2021.

Kratki polusatni koncert gudačkog orkestra Metamorfozis, sastava koji već godinama uspešno vodi Saša Mirković, održan je u dvorani bioskopa Balkan. Zamračena sala i upaljene sveće ukazivali su na mistični ambijent koji je u potpunosti bio u skladu sa repertoarom na kome su se našle kompozicije religioznog karaktera savremenih kompozitora. Koncert je bio posvećen nedavno preminuloj Isidori Žebeljan i otuda i naziv događaja O čuvarima, o anđelima.

Ovaj kratki nastup, posedovao je dobro osmišljenu dramaturgiju, pa je i raspored izvođenja kompozicija slušaoca eventualno mogao da natera da zamisli tok srednjevekovnog liturgijskog obreda. Naime, svaki od karaktera bio je sveden na njegove osnovne karakteristike, te tako u interpretaciji nije bilo preterivanja u smislu iskazivanja spoljašnje emocionalnosti, niti takva svojstva dela na repertoaru poseduju. Svi karakteri su ukazivali na metafiziku koja se dostizala postupno, uz sasvim lagana uzdizanja dinamičkih, fakturnih i melodijskih pokreta.

U kompozicijama Arva Perta, kretanje od tišine ka transcendentnom nadilazi zatvorenost koju po sebi nosi repetitivnost, pa upravo na takav slučaj nailazimo u prvoj izvedenoj numeri Fratri. U pravilnim ritmičkim razmacima dolazi do ponavljanja identičnog melodijsko-ritmičkog obrasca melanholičnog karaktera koga prekidaju udarci perkusija. Između violina, koje su u interpretaciji obogaćene alikvotama i snažno podvučenih kontrabasa i violončela, nazirao se dobro odmeren prazan prostor koji je u sebi nosio ekspresiju.

Kontrast je sledio u izvođenju Heruvimske pesme Stevana Mokranjca koju je obradio Pavle Popović. Ovaj kompozitor je bio vešt u tumačenju Mokranjca i uspeo je da dinamičko i fakturno uzrastanje stava usmeri ka dobro artikulisanom snažnom tuti zvuku gudačkog ansambla. Kamerni početak sa smenjivanjem instrumentalnih deonica, takođe je sa zanatske strane dobro izveden. Posle nadilaženja zatvorenog sistema Pertove repetitivnosti, otvorenost Mokranjčevih melodija vodila je u karakter egzaltiranosti, koja je u izvođenju bila dobro kontrolisana.

Siluanova pesma Arva Perta, vrlo je slična prvom izvedenom delu Fratri. Inspirisana mističnim obraćanjem Bogu Svetog Siluana, na samom početku donosi karakter tihe unutrašnje molitve. Posle svakog odsviranog melodijskog obrasca sledio je momenat pravilno odmerene tišine, da bi se posle dinamičkog uzrastanja konačno došlo i do momenta prelaska, koji se u izvođenju ansambla Metamorfozis i Saše Mirkovića i fizički mogao osetiti.

Sledio je još jedan kontrast i kompozicija Intimno pismo iz Judejske pustinje Isidore Žebeljan za tri viole, dva violončela i kontrabas. Lagani tempo ovog dela i karakter melodijskih pokreta ukazuju na izrazitu osećajnost, pa tako, kao da smo mogli da čujemo evokaciju neke prastare melodije potekle sa levantskog prostora.

Kao epilog, čuli smo kompoziciju Suma Arva Perta koja u sebi nosi ushićenje, donekle i egzaltiranost, pa bi i ovaj vid ukazivanja prelaska duše u novi život, predstavljao i logičan kraj dobro postavljene dramaturgije koncerta.

Ansambl Metamorfozis odlikuju visoki standardi interpretacije što ovaj sastav čini jednim od najboljih promotera savremene muzike, naročito domaće. Kao što možemo da vidimo, njihovi koncerti su dobro osmišljeni i što je najbolje, oni su ti koji uspešno razbijaju stereotipe o savremenoj muzici kao nekomunikativnoj i hermetičnoj.