Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Artlink − Koncert kod Pobednika, 23. VII 2023.
Pored svih nedostataka koje održavanje letnjih koncerata klasične muzike na otvorenom nose, ovakvi događaji imaju posebnu draž. Ono što ih čini privlačnim jeste mogućnost da se prijatno provede vreme uz lagodniji i manje opterećujući program. Najbitnija stavka ovakvih koncerata jeste lokacija jer ukoliko je mesto atraktivnije, utoliko manje publika obraća pažnju na nužne ometajuće faktore kao što su zvukovi vetra, ljudski glasovi i sve ono što mikrofon može da uhvati u otvorenom prostoru. Organizatori iz Artlinka, za održavanje ovakvog koncerta opredelili su se za izuzetnu lokaciju ‒ plato ispred spomenika Pobednik na Kalemegdanu. Program koncerta bio je bogat, možda čak i preopširan, a na repertoaru su bile kompozicije koje bismo mogli da svrstamo u lajt varijantu žanra klasične muzike. Većina učesnika bili su talentovani studenti muzike, a koncert je bio podeljen tako da smo u prvom delu mogli da slušamo kamernu muziku, dok je u drugom delu koncerta nastupio ansambl Kamerata Balkanika pod dirigentskim vođstvom Srboljuba Dinića.
Talentovani i dobro uvežbani muzičari Darja Samofalova klavir, Marko Simović violina i Belma Alić violončelo izveli su Klavirski trio broj 2 u c molu Feliksa Mendelsona. Možda i najveći izazov u tumačenju kamerne muzike ranih romantičara predstavljaju mnogobrojni pasaži u svim instrumentalnim deonicama koje je potrebno dovesti do sklada. U interpretaciji troje muzičara ostvarena je preciznost i što je najvažnije, vrsta poletnosti koja slušaoce tera da obrate pažnju na sadržinske sfere Mendelsonovog trija koje su po sebi upečatljive. Izvoditi ovako kompleksna kamerna dela na otvorenom i biti ozvučen, za izvođače predstavlja rizik, pa bismo utoliko pre mogli da kažemo da su muzičari na sceni, iako mladi, svoj deo posla obavili izuzetno profesionalno.
Pijanistkinje Marija Bajalica i Marija Đukić u četiri ruke su izvele šest kratkih igara koje čine svitu Suveniri Semjuela Barbera koje uglavnom na koncertnim podijumima možemo da slušamo u verziji za orkestar nastaloj kasnije. Virtuozna igračka muzika u kojoj su svima poznate igre poput valcera ili tanga prožete duhovitim i efektnim intervencijama kompozitora, izvedene su uz lake virtuozne pokrete. Poseban kuriozitet predstavljalo je izvođenje dva komada Valcer i Romansa Sergeja Rahmanjinova pisanih za šest ruku, pa se pomenutim pijanistkinjama pridružila i Jovanka Višekruna Janković.
U drugom delu koncerta održanom ispred spomenika Pobednik na Kalemegdanu nastupio je kamerni orkestar mladih Kamerata Balkanika kojim je dirigovao Srboljub Dinić. Uobičajeno za nastup gudačkih ansambala jeste i izvođenje možda i najpopularnije kompozicije pisane za ovaj sastav, Divertimenta Vofganga Amadeusa Mocarta. U skladu sa opredeljenjem ka popularnijim komadima, na repertoaru je bila još jedna kompozicija ovog kompozitora ‒ drugi stav Koncerta za klavir i orkestar u C duru KV 467 kojeg je izvela Jovanka Višekruna Janković.
Srboljub Dinić je dirigent jasnih i preciznih pokreta koji uspeva ansamblu da prenese sve što želi da postigne. A postigao je jasno izgrađene fraze, sklad deonica i preciznost upada, što uvek fascinira kada su mladi umetnici u pitanju. Kada je o sviranju na otvorenom reč, teško je doneti jasan sud o interpretaciji, jer pored činjenice da se zvuk rasipa, ozvučenje utiče i na njegov kvalitet. Ukoliko se sve navedeno uzme u obzir, mogli bismo da kažemo da je po merilima omladinskih ansambala, Kamerata balkanika jedan odličan sastav koji je to uostalom pokazao i kroz nekoliko godina svog postojanja.
Centralni deo koncerta predstavljali su nastupi dve izuzetno talentovane umetnice, violinistkinje Lane Zorjan i violončelistkinje Valentine Lučković. Prva od njih, Lana Zorjan, student Stefana Milenkovića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, izvela je Varijacije na originalnu temu Henrika Vijenjavskog. Pored perfektno izgrađene tehnike, ona je pokazala i sjajnu muzikalnost poigravajući se sa briljantnim, lirskim i osećajnim sferama komada pisanog u svrhu iskazivanja svega onoga što dobar violinista treba da poseduje. Poseban kvalitet ove umetnice jeste prefinjen senzibilitet iskazan u prikazu lirike koji je više bio nežan nego sentimentalan. S druge strane, fascinirala je i preciznost u izvođenju komplikovanih tehničkih zahteva koje je pred izvođača postavio kompozitor.
Violončelistkinja Valentina Lučković student je Dragana Đorđevića na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. U izvođenju Rokoko varijacija Petra Iljiča Čajkovskog ona se pokazala kao već zrela umetnica, naročito u momentima u kome je kroz liriku bilo potrebno da se iskaže meditativna dubina i pomalo je neobično za mladog izvođača da zrelost može da pokaže i na ovaj način. Lučkovićeva pored toga poseduje i lakoću pokreta kojim je uspela da prikaže lagodni galantni štimunt kompozicije Čajkovskog. Svojom interpretacijom ona je pokazala visoki izvođački nivo i izvrsno izgrađenu tehniku sviranja. Tako je na najbolji mogući način završen koncert na kome su priliku da se iskažu uglavnom dobili mladi izvođači, što je za svaku pohvalu.
