Muzički limbo

Muzička kritika i napisi o muzici

Muzički limbo - Početna strana

Čežnja za prolećem u doba strepnje, 1. IV 2022.

Orkestar Beogradske filharmonije u ovoj sezoni, ne prestaje da nas iznenađuje dobro koncipiranim programima, kvalitetetnim izvođačima i interpretacijama. Program poslednjeg koncerta bio je podređen južnokorejskom pijanisti Sonoku Kimu. U prvom delu izveden je Koncert za klavir i orkestar broj 27 u B duru Volfganga Amadeusa Mocarta, dok smo u nastavku mogli da čujemo Simfoniju broj 2 Doba strepnje za klavir i orkestar Lenarda Bernštajna. Orkestrom je dirigovao šef dirigent Gabrijel Felc.

Sonok Kim, jedna je od aktuelnih zvezda klasične muzike. Poznat je po tome što je do međunarodnog priznanja došao kada je 2006. godine pobedio na takmičenju pijanista u Lidsu sa samo osamnaest godina, kao najmlađi pobednik u poslednjih četrdeset godina i ujedno kao prvi pobednik iz Azije. Što se dosadašnjih diskografskih izdanja ovog umetnika tiče, primetno je da Kim očigledno gaji naklonost ka muzici Betovena i Bramsa, a očigledno je i da muzički kritičari nisu krili reči hvale za njegove interpretacije. Kompozicije Mocarta i Bernštajna dva su dela u kojima je ovaj pijanista mogao da prikaže izuzetnu sviračku tehniku i perfekciju u smislu precizno odmerenih muzičkih fraza unutar kojih je svaka nota odsvirana tačno. U poslednjem klavirskom koncertu Mocarta ovaj pijanista je pokazao suptilnost prilikom fizičkog kontakta sa dirkama klavira. Iz tela instrumenta izlazio je zvuk oslobođen težine − on se lako kretao kroz prostor fizičkog sveta u fiktivnom Kimovom svetu poiman kao metafizički. Mocart kakvog ga ovaj pijanista vidi, donekle je sličan interpretacijama Micuko Učide, a sličnost je najočiglednija u izrazito mekanom tonu koji briljantnim pasažima daje posebno svojstvo. Zbog toga ovaj pijanista nije mnogo insistirao na dinamičkim razlikama, jer je preko pokreta oslobođenog težine, mocartovske kontraste dur-mol, svetlo-tama, interpretirao kao deo jednog prirodnog dijaloga. Tako je i nevina, vesela pesma Čežnja za prolećem koju je Mocart upotrebio u trećem stavu koncerta, na neki način dobila metafizički smisao, podsetivši nas da čežnja nije ništa naspram bezazlene eterične dečije igre koja se odvija u idealizovanom prostoru koji se samo da naslutiti. Vođenje melodije arioznog drugog stava, kod Kima je ukazivalo na vođenje računa o zvučnosti svakog tona, pa su tako i ornamenti bivali izvedeni uz izrazitu ritmičku preciznost. Napomenimo i da je orkestar Beogradske filharmonije bio odlično uvežban.

Simfonija broj 2 za klavir i orkestar Doba strepnje Lenarda Bernštajna, trebalo je u Beogradu da bude izvedena još davne 1959. godine pod dirigentskom palicom kompozitora koji je dirigovao Njujorškom filharmonijom. Iz nekog razloga, Bernštajn se predomislio, pa smo tako premijeri ovog dela prisustvovali tek ove godine. Nastala je prema istopimenoj poemi britansko-američkog pesnika Vistena Odena i poput Mocartove muzike, u sebi nosi nešto od karaktera koji bi mogli biti primenjeni na ono što se događa „sa one strane“. To se posebno odnosi na završni, šesti deo simfonije Epilog, koji nalikuje trijumfalnim romantičarskom apoteozama sa fanfarskim zvukom limenih duvačkih instrumenata uz pratnju čeleste i timpana. Interesantno je da je pijanista Sonok Kim ovom delu pristupio slično kao i Mocartu − nepretenciozno, uz lake pokrete i neverovatnu virtuoznost, kao da je i u ovom delu kroz sviranje pokušavao da dočara svet duha. Razlika je ta što su pokretni pasaži i ariozne melodije kod Mocarta već bile u tom svetu, dok se interpretacija Bernštajnove simfonije više činila kao potraga za religijskom katarzom. Orkestar Beogradske filharmonije delovao je izuzetno nadahnuto, te je tako pokazan sklad između izvrsnih sekcija limenih i duvačkih instrumenata i gudačkog orkestra. Ritmička preciznost Felca dovela je do toga da su snažni akcenti bili podvučeni precizno, uz angažovano učešće udaraljki, perkusija i timpana. Kada već pozitivno govorimo o zvuku orkestra, posebno bi trebalo da se istakne da se u ovako urednoj zvučnoj slici, sasvim jasno čuo zvuk dve harfe ili čelesta. Uticaj mjuzik hola i džeza, dobro je bio ukomponovan u epizodi u kojoj je došlo do neočekivanog upada melodije koju je donela truba sa sordinom uz pratnju klavira postavljenih u hodniku Velike dvorane Kolarčeve zadužbine. Svojevrsni džez skerco nazvan Maske bio je možda i najuzbudljiviji deo ovog izvođenja, jer se pijanista Kim u njemu pokazao kao briljantan virtuoz. Ono što ovog umetnika čini velikim jeste i sposobnost da se uklopi u simfonijski zvuk, bez ikakve pretenzije da se nametne kao solista.

Izvođenjem Simfonije broj 2 Lenarda Bernštajna, Beogradska filharmonija je itekako osvežila simfonijski programski repertoar, što je tendencija koja je naročito primetna u ovoj sezoni. Sasvim je očigledno da tim koji vodi ovu instituciju razmišlja o programskoj koncepciji koja je uspešna i zbog odličnih izvođenja koja se nižu jedna za drugim.