Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
O dva koncerta na 20. festivalu Dani orgulja: Pavel Kohout i zatvaranje (15. X i 18. X 2020.)
Češki orguljaš Pavel Kohout, sa pravom bi mogao da se smatra i zaštitnim znakom festivala Dani orgulja, jer mu je ovo bio sedmi put da nastupa na ovom događaju. U pitanju je afirmisani umetnik koji koncertira po celom svetu, pa je tako, njegovo učešće na jubilarnom, dvadesetom festivalu koji se održava u uslovima gotovo nemoguće mobilnosti, izuzetno značajno.
Program koncerta obuhvatio je muziku različitih epoha. Barokni deo pripao je delima trojice predstavnika nemačke orguljaške škole: Johana Sebastijana Baha, Ditriha Bukstehudea i Johana Gotfrida Valtera. Svetli tonovi i svečano raspoloženje Preludijuma i fuge u Es duru Johana Sebastijana Baha, idealni su za građu i kvalitete orgulja u crkvi Blažene Djevice Marije na Neimaru. Za Kohoutovu interpretaciju karakteristična je protočnost, pa tako, sa formalne strane sve izvedene kompozicije delovale su kao celine u okviru kojih ne postoji niti jedan šav. Bilo da su u pitanju himnični homofoni odseci, bilo da je u pitanju polifonija, odnosi između glasova navode na idealan balans između pokretljivih basova, unutrašnjih trajajućih akorada i arioznih melodija. Čakona u e molu Bukstehudea je uz sve pomenuto, bila začinjena naglašenijim igračkim štimungom koji se u interpretacijama ove forme često zaboravlja. Valterov Koncert za orgulje u h molu transkripcija je Violinskog koncerta u e molu Antonija Vivaldija i izveden je sa nedvosmisleno izdvojenim dijalogiziranjima akordskih odseka sa melodijskim i uz mnoštvo neprestanih promena praćenih lakim pokretima, kakve mogu da se čuju samo kod izuzetnih umetnika-interpretatora, bez obzira na to koji je instrument u pitanju
Deo programa koji je bio posvećen romantizmu, izveden je uz impresivno postavljene tembrovske i kolorističke kontraste, a to pre svega važi za interpretaciju Korala u a molu Sezara Franka, od kojeg je Kohout napravio retoričku molitvenu vežbu. Češka orguljska škola prikazana je delom Jozefa Kličke, Koncertnom fantazijom na motive simfonijske poeme Višegrad Bedžiha Smetane. Ovaj autor je svojim stvaralaštvom zašao i u prve tri decenije XX veka, a pomenuta kompozicija mogla bi da bude uporediva sa orguljskim simfonijama Sen-Sansa recimo. Poznoromantičarske harmonije i orkestarski tretman instrumenta, u stilskom smislu ne predstavlja ništa neuobičajeno za tu epohu, ali, Kohout je u svemu tome uspeo da stvori impresivnu konstrukciju sastavljenu od složene mreže registarskih promena koje sa sobom nose i mnoštvo različitih karaktera. I najzad, interpretacija komada Mesečina francuskog autora Luja Vjerna koji je umro kada i Klička 1937. godine, bila je demonstracija jedinstva složenog teksturnog tkiva u okviru kojeg su se kroz lagani tempo razlivale pojedinačne melodijske deonice, uz vrlo precizne ritmičke promene dugačkih trajanja eterično lebdećih akordskih zvučanja specifičnog orguljskog registra.
Zatvaranje festivala Dani orgulja pripalo je domaćim izvođačima. Na repertoaru su bila kamerna dela različitih epoha i sastava. Odličan utisak ostavili su bariton Milan Stančić, violončelista Đorđe Milošević i orguljašica Milica Sabljić. Milana Stančića mogli smo da zapazimo kao veoma aktivnog izvođača muzike baroka, koji često nastupa i na Festivalu rane muzike. Intonativno stabilan, tehnički potkovan i stilski potpuno u duhu muzike Hendla i Baha čije je arije iz oratorijuma Samson i iz Magnifikata izveo, pokazao je da je trenutno, jedan od najboljih domaćih pevača koji se bavi izvođenjem barokne muzike. Bilo bi ga lepo čuti kao solistu u integralnim verzijama pomenutih dela. Milica Sabljić je izvela i Koralni preludijum Nun komm der heiden koji često izvode pijanisti, a za svaku pohvalu je njena interpretacija kompozicije Arva Perta Pari Intervallo. Kroz meditativni karakter i specifičan kolorit ovog dela, ona je publici uspela da predstavi i sopstvenu izvođačku rafiniranost.
Jedan od najboljih momenata koncerta, bila su i izvođenja dve kompozicije za duvačke instrumente. Varijacije za klarinet i orkestar broj 1 Ante Grgina izveo je izvrstan klarinetista Marko Đorđević sa orguljašicom Brankom Đorđević. Poletna i muzikalna interpretacija prepuna duha, ukazala je na izuzetne potencijale pomenutog klarinetiste. Trubač Aleksandar Solunac i orguljašica Lana Jelenković izveli su kompoziciju Crveno okno češkog kompozitora Petera Ebena, autora koji je svojim delovanjem zauzeo veliki deo XX i početak XXI veka. Truba kao označitelj vojničkog toposa ili intenzivne lirike i orgulje kao prateći instrument sa vrlo interesantnim harmonskim rešenjima, sve to su ovo dvoje izvođača uspeli da publici predstave na živ način.
Na koncertu smo mogli da čujemo još i interpretacije Koralnog preludijuma Alle Menschen müssen sterben Baha koga je izvela Lana Jelenković, kao i ne baš tako upečatljivo interpretiranu Trio sonatu u Ge duru ovog kompozitora sa izvođačima Danilo Novaković violina, Đorđe Milošević violončelo i Lana Jelenković orgulje. Orguljaši Branka Đorđević i Đorđe Gavrilović, uspešno su izveli dve kompozicije za orgulje četvororučno, Menuet Luiđija Bokerinija i Fantaziju Adolfa Fridriha Hesea, nemačkog romantičarskog kompozitora i orguljaša.
Jedna od najpozitivnijih strana dvadesetogodišnjeg trajanja festivala Dani orgulja upravo jeste ta što su mnogi domaći izvođači bukvalno stasali uz njega. Koncert zatvaranja festivala, u potpunosti je potvrdio ovu činjenicu.
.
