Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Denis Burjakov (9. VII 2021.)
Jedan od najvećih flautista današnjice Denis Burjakov, beogradskoj je publici u dvorani Kolarčeve zadužbine priredio koncert na kome su mogli da se uvere u njegove kvalitete. Program koncerta bio je obiman i sastavljen od dela različitih epoha. Sa Burjakovim je nastupio pijanista Filip Milisavljević koji se odlično snašao u ulozi klavirskog saradnika.
Teško je reći koji je momenat koncerta bio najbolji, ali možda je u skladu sa afinitetima i raspoloženjem pisca ovih redova to bilo izvođenje Sonate u e molu Johana Sebastijana Baha. Lagan-brz-lagan-brz raspored stavova, u izvođenju Burjakova je postavljen u savršeno jedinstvo, uz pokrete koji su vodili ka prirodno ostvarenim kontrastima, uzrastanjima i opadanjima dinamike, sve to bez trunke napora. Melodije su interpretirane izrazito retorično, poput govora čiji redosled reči poseduje logičan tok, bez suvišnih digresija i zastanaka. Ovo lingvističko poređenje teško da može da dočara perfekciju uz pomoću kojih je izgrađen ovaj ritmički precizan i melodijski upečatljiv muzički iskaz. Pijanista Filip Milisavljević odličnu interpretaciju ostvario je između ostalog i zbog toga što je zvučno bio veoma diskretan, a zapravo u punoj meri prisutan u svakom delu sale. Mekano i tiho na granici čujnosti, ili robusno ali bez suvišne fizičke snage − Filipović je uspeo da svoju deonicu iznese na takav način da je ona zaista bila deo celine. Jedina kompozicija koju je Burjakov izveo sam bila je Pasakalja Ernsta fon Dohnanjija. U pitanju je romantičarski omaž baroku, bar što se početne teme tiče. Kroz njeno neprestano ponavljanje, izvođač je pokazao i sposobnost gradnje različitih karaktera, uz sjajno iskazanu tehniku sviranja instrumenta poput glisanda recimo koji su bez ikakvih iskakanja bili uklopljeni u pokrete melodije.
Kada smo već kod tehnike sviranja flaute, na koncertu je izvedena i Fantazija Filipa Gobera, francuskog flautiste i kompozitora. Na tragu Kloda Debisija i ne previše inovativan, u fantaziji je ovaj kompozitor izvođaču ostavio mogućnost da ostvari zvuk instrumenta koji bismo mogli da nazovemo antičkim. Naime, uvek se nekako čini da je kratka Debisijeva kompozicija za solo flautu Sirinks, centralna tačka u kojoj kao da su skupljena sva iskustva sviranja ovog instrumenta od početaka ljudske civilizacije do poslednjeg tona koji će se čuti onog momenta kada svet bude prestajao da postoji. Sirinks progonjena od boga Pana biva pretvorena u trsku i kao takva nalazi se u duši svake flaute. Upravo je Burjakov kroz bezbrojne pasaže koji su u Goberovoj fantaziji izgrađeni od debisijevskih lestvica, uspeo da oživi duh nimfe koja zastrašena beži od pobesnelog boga. Flautista koji je takođe utkao dušu instrumentu jeste Teobald Bem, izvođač i konstruktor koji je usavršio modernu flautu. Burjakov je izveo njegov komad Veliku polonezu, kompoziciju pisanu u duhu vedrih i virtuoznih komada njegovih savremenika, Rosinija, Paganinija ili Lista. Lepršavo, lako i poletno, sve su to pridevi uz pomoću kojih bismo mogli da opišemo sviranje umetnika, a detalj koji govori o uglađenosti njegove interpretacije jeste taj, da najviši melodijski ton do koga se dostiže postupnim kretanjem, nikada nije prenaglašen niti je histeričan, kako to već biva u lošim interpretacijama.
Drugi deo koncerta Denisa Burjakova i Filipa Milisavljevića bio je posvećen transkripcijama violinske muzike. U pitanju su dva dela koja violinisti često izvode, Sonata u A duru Sezara Franka i prvi stav koncerta Petra Iljiča Čajkovskog. Već je poznato da se muzikom pisanom za violinu često nadopunjava repertoar za flautu, a sam Burjakov je poznat po aranžmanima poput ovih koje je izveo na koncertu. Mora se priznati da karakter Frankove kompozicije više odgovara senzibilitetu samog instrumenta, dok je recimo, kadenca koncerta Čajkovskog izvedena maestralno.
Obiman i perfektno izveden program, bio je dovoljan da se publika uveri u sve izvođačke mogućnosti jednog od najvećih flautista današnjice Denisa Burjakova. Postoji dosta snimaka koji govore o njegovom umeću, a preporučili bismo video koji govori o flauti Altus, vrhunskom instrumentu na kome svira i sa kojom se predstavio i oduševljenoj beogradskoj publici kojoj je odgovorio sa dva bisa.
