Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Don Kihot u Narodnom pozorištu, 18. VI 2022.
Opera Don Kihot Žila Masnea ne spada, izvesno, u vrhunska ostvarenja ovog autora, iako poseduje sve osobine koje inače krase njegova operska ostvarenja. Kao i u drugim operama, Masne u ovom delu pretežno lirskog karaktera, insistira i na izgovoru teksta, kroz neku vrstu pevanog govora koju ne bismo mogli da nazovemo rečitativom. Ovakav način tretmana teksta svakako je u tradiciji francuske opere još od Lilija, a tako će biti i posle Masnea, čak i u popularnoj šansoni XX veka. Zbog toga, kada je reč o francuskoj operi, ne možemo a da ne pomenemo značaj pevačke dikcije.
U postavci opere Don Kihot u Narodnom pozorištu u Beogradu, upravo na ovom planu istakao se bariton Mihailo Šljivić u ulozi Sanča Panse. Jasno interpretirane tekstualne fraze iznešene kroz melodijske linije izvedene u jednom dahu, činile su njegovo tumačenje upečatljivim, naročito ako u obzir uzmemo činjenicu da je ovaj pevač karakteru Sanča Panse dodao karakter ozbiljnosti, što u kontekstu satire samo pojačava psihološku složenost ovog lika. U svemu navedenom Šljivić je uspeo, a posebno bi trebalo da se istakne monolog iz četvrtog čina opere u kome je kroz alegoriju ispričana jevanđeljska priča o tome da će oni, naizgled ludi i bezazleni kakav je Don Kihot, zapravo spasiti svet. U pitanju je ujedno i najupečatljiviji momenat ovog operskog dela.
Što se glavne uloge Don Kihota tiče, Ivan Tomašev sa melanholičnim likom starca koji se pojavljuje na biciklu sa tri točka, zaista je karakterno potpuno odgovarao Servantesovom Don Kihotu, dok je pevački bio sasvim solidan, sa uvek lepom basovskom bojom kako smo već navikli od ovog pevača. Ipak, zvezda večeri Milijana Nikolić u ulozi Dulsineje, pokazala je odličan glumački talenat, dok nas je interpretacijom podsetila na činjenicu da je Karmen jedna od njenih životnih uloga. Njena boja glasa poseduje izvesnu dozu tamnih nijansi što celokupan nastup ove pevačice čini karakternim. Upravo u ovoj postavci troje pevača bili su baš onakvi kakve bismo mogli da zamislimo tri glavna lika, pa se u tom smislu Dulsineja istakla spoljašnjom lepotom i karakterom zavodnice čije srce se ipak slama ispred dobrote Don Kihota. Masneova dramaturška postavka malo je haotična, pa bi zato gledaocima trebalo preporučiti da se orijentišu samo na pojedinačne scene, jer raspored događanja nije baš logično povezan. Tako će i pojava Dulsineje ostati zapamćena po temperamentnim nastupima Milijane Nikolić koja je ostvarila i izuzetnu saradnju sa horskim ansamblom. Dobro vladanje scenom, izvrsna gluma i upečetljivo pevanje, sasvim su bili dovoljni za pozitivan utisak o ovoj predstavi.
Kada su u pitanju rediteljski zahvati Ivane Dragutinović Maričić u postavci Masneovog Don Kihota, mogli bismo reći da oni nisu odskakali spektakularnim zahtevima i da su žanr scene sa učešćem hora delovale kanonski dobro postavljene. Radnja je smeštena u savremeno doba, pa tako viljuška bagera koja menja vetrenjače ili bicikl koji menja konja i nisu mnogo smetali. Dirigent Đorđe Stanković rukovodio je orkestrom koji je uglavnom zadovoljavajuće zvučao, ali mora da se napomene da smo prisustvovali i nekim, nedopustivo loše odsviranim epizodama. Nedostatak upečatljivih arija i pomalo haotična drmaturška Masneova koncepcija, nadomeštena je solidnim nastupom pevačkog ansambla koji se potrudio da zadrži komični karakter predstave koja se u pojedinim momentima žanrovski transformiše. Ivan Tomašev u ulozi Don Kihota dosledno je bio ozbiljan, Mihailo Šljivić se iz glupaka u jednom momentu majstorski pretvorio u proroka, dok se Milijana Nikolić iz koketne i beskrupulozne Dulsineje na samom kraju opere transformisala u ženu koja je u skoro u religijskom smislu poverovala u snagu dobrote. Izvođenje opere Don Kihot Žila Masnea u Narodnom pozorištu u Beogradu, pamtićemo pre svega po ovim odlikama.
