Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Dušan Toroman i Ana Marija Krajnc na 18. međunarodnom festivala čembala, 10. i 11. 12. 2021.
Na ovogodišnjem 18. međunarodnom festivalu čembala, mogli smo da čujemo dvoje perspektivnih i mladih umetnika: Dušana Toromana iz Srbije i Anu Mariju Krajnc iz Slovenije.
Dušan Toroman je čembalista koji se u poslednje vreme istakao odličnim interpretacijama. Jedan je od onih koji pored čembalističke škole, poseduje odličnu pijanističku osnovu, pa je tako, posle studija klavira u klasi profesora Aleksandra Šandorova sviranje na čembalu usavršio na Konzervatorijumu Đoakino Rosini u Pezaru i na brojnim majstorskim kursevima.
Svita u d molu Georga Fridriha Hendla, bila je prilika za publiku da se upozna sa najboljim osobinama Toromanovog izvođaštva. Koncertantnost iskazana kroz furiozne pasaže, dobro pocrtani igrački karakteri i produbljena osećajnost, osnovni su sadržinski aspekti koji su bili predstavljeni na nedvosmislen način. Čistoću istaknutih karaktera pratile su jasno izdvojene harmonsko-melodijske fraze unutar kojih nije bilo mesta za metričke nedoslednosti. Ritmičke figure i njihovi pokreti, bili su praćeni izvrsno odmerenom artikulacijom koja zaista govori o visokim kompetencijama ovog umetnika. Zvuk čembala je u pojedinim momentima prerastao prostor sale Skupštine grada pa se činilo da je dobio nešto od orkestarskih kvaliteta. Ovakva teatralizacija Hendlove svite podsećala je na ilustrativne scene iz njegovih opera i oratorijuma. Najbolji primer ovakvog vida tretmana instrumenta predstavljalo je izvođenje arije Vo` far guerra iz opere Rinaldo koju je Vilijem Bejbl svirao na čembalu i koji je ovaj aranžman priredio želeći da oživi Hendlovo umeće improvazacije koje je po sećanju zabeležio. Dušan Toroman je izraziti virtuoz, pa su brzi pasaži izvedeni precizno, a ponekad su delovali i poput klizajućih glisanda izvedenih metrički tačno. I najzad, postoji još jedna stvar koja govori o sviračkom umeću ovog čembaliste. To je izvrsno poznavanje umetnosti ornamentacije najpre prikazano u dve sonate Domenika Skarlatija, u h molu F 48 i D duru F 436. U njegovom izvođenju, one su predstavljene kao dve kratke pozorišne scene jasno izraženih karaktera lamenta i svečanosti.
Na koncertu održanom narednog dana u Domu vojske nastupila je mlada slovenačka čembalistkinja rođena 1999. godine Ana Marija Krajnc. Studirala je u Ljubljani, čembalo u klasi Egona Mihajlovića i orgulje u klasi Dalibora Miklavčiča. Dobra izvođačka škola bila je očigledna u zrelo interpretiranim kompozicijama baroknih kompozitora. Njeno sviranje odlikuje odmeren pristup kroz koji su naročito dobro zazvučale melodije i igre Đovanija Paola Čime, Đirolama Freskobaldija i Jana Petersona Svelinka. Ova mlada umetnica pravila je upečatljive kontraste u smislu varirano ponovljenih fraza u kompozicijama zasnovanim na varijacionom principu, a tu pre svega treba pomenuti Svelinkove varijacije Mein junges Leben hat ein End. Engleska svita broj 3 u g molu Johana Sebastijana Baha odsvirana je ritmički precizno i uz dobro upotrebljenu akcentuaciju, dok su pasažna kretanja izvedena uz čujnost svakog tona. Uopšte rečeno, Krajncova je u svim izvedenim kompozicijama kroz krajnje iščišćenu fakturnu sliku pokazala raznovrsne karaktere koji su do izražaja naročito došli u nekoliko stavova iz Kapriča u g molu Johana Jozefa Fuksa.
I na kraju, mogli bismo da izrazimo zadovoljstvo zbog nastupa dvoje mladih čembalista Dušana Toromana i Ane Marije Krajnc. Oboje potpuno različiti u pristupu izvođašgtvu, Toroman temperamentan, Krajncova odmerena, značajno su doprineli kvalitetu ovogodišnjeg Međunarodnog festivala čembala.
