Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Filharmonijski orkestar Vitorio Kalamani, 23. VI 2022.
Izvođenja omladinskih orkestara u sebi nose uvek posebnu vrstu energije. Upravo takav slučaj je bio i sa gostovanjem Filharmonijskog orkestra Vitorio Kalamani koji je pred beogradskom publikom nastupio u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Ovaj sastav čine najtalentovaniji profesionalni mladi muzičari iz Italije, a svoj prvi koncert su održali u avgustu 2019. godine. Orkestar je gostovao u Beogradu zahvaljujući firmi koja se bavi proizvodnjom i ugradnjom ograda za puteve Unipromet iz Čačka, što je redak primer saradnje između privrede i umetnosti ostvaren na ovaj način. Ovakve inicijative trebalo bi da budu češće i tako bi i bilo kada bi država preko poreskih olakšica podstakla privrednike da finansiraju umetnost i kulturu. Nadajmo se da će do toga zaista i doći, jer bi to olakšalo poslovanje kulturnih institucija i u neku ruku, bila bi to ruka spasa za ovdašnju kulturnu scenu. No, vratimo se samom koncertu.
Orkestar je nastupio pod dirigentskom palicom Paskvala Korada, mladog dirigenta, kompozitora i pijaniste koji je odlično pripremio orkestar. To se naročito videlo u izvođenju Simfonije broj 7 Ludviga van Betovena u kojoj bi mogli da izdvojimo vrlo precizno izvedene igračke ritmičke figure. Talenat za održavanje metra pokazan je u jasno izdvojenim melodijskim frazama u okviru kojih nije bilo odstupanja, dok je s druge strane, dirigent dopuštao takozvano „disanje“ i gipkost pokreta. Iako je u posmrtnom maršu, odnosno drugom stavu simfonije bilo ponekih razmimoilaženja deonica, za sviranje ovog orkestra ne bi moglo da se kaže da je bilo neuvežbano. Lepo nivelisan zvuk, dobro postavljena vertikalna zvučna slika, bila je takva i u kamernim epizodama simfonije, kao i u uvertiri za operu Seviljski berberin Đoakina Rosinija. U ovakvim prozračnim partiturama najlošije prolaze gudački instrumenti, pa tako manje kvalitetni sastavi dobijaju zvuk koji često karakterišemo epitetima kao što su „prazan“, „neuobličen“ i tako dalje. Upravo je kvalitet gudačkog ansambla plenio u obe navedene kompozicije, dok su drveni i limeni duvački instrumenti zaista zvučali impresivno. I pored toga, poseban kvalitet ovog orkestra bila je energija koja se najbolje očitovala u brzim igračkim stavovima Betovenove simfonije, kao i u čuvenoj temi Rosinijeve uvertire.
Kao solista, sa orkestrom Vitorio Kalamani nastupio je gitarista Andrea Maranda u izvođenju Koncerta za gitaru i orkestar Aranhuez Hoakina Rodriga. Višestruko nagrađivani italijanski gitarista, u izvođenju ovog dela uspešno je istakao svet kraljevskih vrtova palate Aranhuez Filipa drugog, na takav način što je instrument tretirao kao baroknu lautu ili neki sličan, žičani instrument iz XVII ili XVIII veka. Konkretno, to je značilo da su pojedinačni ili grupe tonova na jedan diskretan način donekle bili razdvojeni, čime se izbeglo eventualno romantičarsko naglašavanje emocionalnosti. Tako je Maranda ostao na nivou pojedinačno istaknutih afekata bez njihovog mešanja, što je tipično za takozvanu staru muziku. Iako je Rodrigo ovaj koncert napisao 1940. godine, često se zaboravlja da njegova atmosfera pripada vremenu španskog baroka. Ovo je na umu imao i dirigent Paksvale Korado, pa je orkestar zvučao prozračno i sa naročito istaknutim duvačkim instrumentima koji su kroz signalne motive označavali ambijent vrtova i prirode. Opet bismo na ovom mestu morali da pomenemo izuzetno istaknut ritmički aspekt muzike u prvom i trećem stavu. Kantilena laganog stava u solističkom instrumentu ostvarena je kroz dijaloge sa duvačkim instrumentima, oboom, engleskim rogom, fagotom i hornom, što je ponovo delovalo veoma usklađeno.
Koncert Fiharmonijskog orkestra Vitorio Kalamani sastavljenog od mladih umetnika predstavljao je susret visokog naboja sa energijom i duhom mladosti. Sasvim je očigledno i da su članovi ansambla pažljivo odabrani kao najbolji italijanski mladi orkestarski muzičari. Rukovođeni izvrsnim dirigentom, izveli su popularan program koji bi mogao da bude privlačan i široj slušalačkoj publici. Uostalom, ne morate da budete ekspert da biste prepoznali dobru energiju i kvalitet, a upravo ovaj sastav, ispraćen ovacijama i skandiranjima, pokazao je da komercijalizacija klasične muzike može da bude izvedena na kvalitetan način.
