Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Gala koncert posvećen Pučiniju, 8. X 2024.
Kada je italijanska opera u pitanju, za domaću publiku nema mnogo dileme – od svega što umetnička muzika nudi, apsolutni primat zauzima upravo ovaj žanr koji je krajem XIX veka doneo vrhunska umetnička ostvarenja u delu Đakoma Pučinija. Koncert sastavljen od popularnih arija ovog kompozitora bio je pun pogodak, jer su svi ljubitelji opere mogli da čuju najpopularnije arije u izvođenju dobrih pevača.
Osim toga, nije tako česta prilika za publiku da posmatra dirigenta koji je vrsni stručnjak za ovaj žanr, a upravo to bi moglo da se kaže za Jakopa Siparija de Peskaserolija koji se smatra za jednog od najperspektivnijih u Italiji. Njegova instrukcije bile su precizne i on je svaki put uspevao da ukusno proširene fraze uskladi i sa orkestrom i sa pevačima. Štaviše, mogli smo da prisustvujemo onoj vrsti interpretacije u kojoj je očigledno da pevači veruju dirigentu i da sasvim slobodno mogu da se posvete sopstvenim vokalnim bravurama. Nastup Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane Stanislav Binički bio je odličan, a posebno bi mogle da se izdvoje sjajne deonice flaute i klarineta.
Sopran Donata Danuncio Lombardi poseduje čist, topao i vokalno dobro fokusiran glas jednake zvučnosti u svim registrima. Veoma čujna kada peva tiho, istovremeno je kadra da bez imalo grubosti iskaže veliku snagu. Najviše ovacija dobila je za ariju Vissi d`arte iz opere Toska, ali mogli smo da je čujemo i u poznatim arijama iz opera Madam Baterflaj, Sestra Anđelika, kao i u izuzetnom duetu sa tenorom Amadijem Lagom iz opere Toska.
Francuski tenor poreklom iz Tunisa Amadi Laga poseduje sve kvalitete pevača koji bi mogao da bude specijalizovan za italijansku operu XIX veka. Toplina i prodornost njegovog glasa sasvim su u skladu sa mediteranskim temperamentom ovog umetnika koji je iskazao široku paletu emocija. Naročito dobro ovaj pevač je zvučao u momentima kada je želeo da prikaže duševno rastrojstvo – prigušujući glas, njegova intonacija je ostajala stabilna dok je ton plenio toplim bojama. Naravno, publika je najviše reagovala na ariju Nessun Dorma iz opere Turandot, a mogli smo da ga čujemo i u poznatim arijama iz opera Manon Lesko, Boemi i Toska.
Sanja Kerkez, iskazala se dramskim rolama iz opera Madam Baterflaj, Manon Lesko i Turandot. Kako smo već navikli od nje, ona je sopstvenim nastupom i talentom za iskazivanje prenaglašenih emocija ostavila značajan utisak na publiku.
Gala koncert posvećen stogodišnjici smrti Đakoma Pučinija bio je ispunjen i sa dve orkestarske numere. Na početku koncerta mogli smo da čujemo uvertiru iz prve opere ovog kompozitora Le Villi, a u sredini koncerta i Intermeco iz opere Manon Lesko. Iako se često ovakvi instrumentalni odlomci doživljaju kao pauze između nastupa pevača, mora se reći da je odlično sviranje ansambla Stanislav Binički delovalo kao otkrovenje, jer nismo često u prilici da ih slušamo na sceni Kolarčeve zadužbine. Ovaj njihov izlazak iz matične institucije na čelu sa ekspertom za muziku Pučinija, dirigentom Jakopom Siprijem de Peskaserolijem i odličnim pevačima, predstavljao je pravo osveženje za sve ljubitelje operske muzike.