Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Hor RTS i Tomislav Fačini, 11. VI 2022.
Poslednji koncert Hora Radio televizije Srbije programski je ukazivao na poseban vid iskazivanja sfere duhovnog, u ovom slučaju slobodno možemo da kažemo i metafizičkog. Na repertoaru su se našle kompozicije Arva Perta i Morisa Diriflea, što ukazuje na meditativni karakter dostignut kroz ponavljanje jednostavno koncipiranih melodijsko-harmonskih fraza u prvom, ili na specifičan spoj lirskog i molitvenog karaktera u drugom slučaju.
Dirigent iz Hrvatske Tomislav Fačini, nenametljivi je vođa ansambla koji bez mnogo pokreta uspeva da rukovodi horom od oko četrdeset članova na takav način da je i kroz samu interpretaciju uspevao da dostigne zvuk koji prirodno proizilazi iz prilično ujednačenog i jedinstvenog instrumenta kakav je na ovom koncertu bio Hor Radio televizije Srbije. U prvoj kompoziciji, marijanskoj himni Salve Regina Arva Perta za orgulje i hor iz 2002. godine, Pert je na tragu atmosfere srednjevekovnih crkvenih kompozicija predstavio meditativni karakter koji je postupno prelazio u radosnu himnu. Dramaturgija dela je građena tako što je posle svake himnične strofe sledio kratki prelaz na orguljama posle koje je sledila nova, varirana strofa po intenzitetu malo uzdignutija od prethodne i tako sve do egzaltiranog kraja himne. Fačini je očigledno jedan od onih dirigenata koji od hora ne traži ništa više od onog što je prirodno proizašao zvuk, koji je u slučaju našeg ansambla prilično dobro uobličen. Kroz takvo jedno kretanje zvučne mase kao posledice prepleta dugačkih odzvuka u horu, dirigent nas je sproveo izvodeći Pertovu kompoziciju Da Pacem, Domine za a kapela hor. Posebno bi na ovom mestu trebalo da se istaknu ukusna smenjivanja zatamnjenijeg i svetlijeg zvuka, izraženih u vrlo blagim kontrastima. Kompozicija Dva slovenska psalma Arva Perta iz 1977. godine donela je i nešto izraženije kontraste, jer je pisana u stilu ruske crkvene tradicije. Tu su do izražaja došli dobro uobličeni sopranski glasovi koji su u pojedinim momentima izvodili veoma visoke tonove, ali bez probijajuće, metalne boje. Takođe bi trebalo da se istakne dobra dikcija, pa je tako svaka reč crkvenoslovenskog jezika jasno bila izgovorena. Što se orguljaša Zoltana Borbelja tiče, osim što je svirao u kompoziciji Salve Regina mogli smo da ga čujemo i u instrumentalnoj obradi horske kompozicije Summa, takođe iz 1977. godine. Jednostavnost iz koje proizilazi složenost bio je kredo kompozicione tehike Arva Perta koju je kompozitor nazvao „tintinabuli“ i koju je primenio u ovoj kompoziciji. Novasadskog orguljaša Borbelja publika već poznaje kao odličnog umetnika, a prava je šteta što je u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine svirao na električnim orguljama skromnih zvučnih kvaliteta.
Izvođenje Rekvijema Morisa Diriflea komponovanog 1947. godine bila je prilika da se istaknu dvoje mladih solista, bariton Ljubomir Milanović i mecosopran Višnja Radosav. Ovo dvoje talentovanih umetnika u poslednje vreme su se pokazali kao perspetkivni operski pevači. Milanović je bariton snažnog intenziteta glasa veoma lepe boje pogodne za gradnju dramskih karaktera, kao što je to pokazao u stavu Libera me, Domine. Ipak, Dirifleov Rekvijem je pretežno lirski, pa su tako i dramske epiode veoma retke. Tako se mecosopran Višnja Radosav istakla nešto tamnijom bojom u idiličnoj epizodi Pie Jesu u kojoj je ostvaren izvrstan ugođaj uz pratnju orgulja i violončela solo. Što se samog hora tiče, u prvom planu je bila jednoobrazna boja koralnih deonica u kojima je dolazilo do silabičnog tretmana teksta uz dobru dikciju i uvek razumljiv tekst. Kamerni sastav simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije bio je pojačan trubama i timpanima, čime su u pojedinim momentima naglašavani precizno izvedeni signalni motivi. Oba ansambla Muzičke produkcije istakli su se kao dobro uvežbana i zapravo, dobro odsvirani koncerti su u poslednje vreme postali njihov zaštitni znak. Na čelu sa dirigentom Tomislavom Fačinijem oba ansambla, a pre svega hor, pokazali su kvalitet pred na žalost malim brojem ljudi, što je u poslednje vreme postao problem koji zahteva posebnu elaboraciju a sa kojim su se mnoge muzičke institucije suočile.
