Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Iz pera Ive Pažin, studenta master studija Primenjena istraživanja muzike − o koncertu Jol Eum Son u Stenvej sezoni
U okviru ovogodišnje Steinway koncertne sezone, nakon koncerata Borisa Giltburda i Aleksandre Dovgan, nastupala je i pijanistkinja Jol Eum Son. Za razliku od ruskih umetnika, južnokorejka Son nije prvi put u našem gradu. Naime, posetila nas je tokom pandemijske 2020. godine i održala koncert kojim je osvojila pažnju beogradske publike. Tada, pre tri godine, na repertoaru su se našle kompozicije od Hajdna, preko Čajkovskog i Rahmanjinova, pa do Šarla Valentina Alkana i Nikolaja Kapustina, uz dodatak Bramsa za bis.
Na ovogodišnjem koncertu 2. aprila održanog u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine odabrala je repertoar koji je sadržao 24 prelida op. 11 Aleksandra Skrjabina i 13 prelida op. 32 Sergeja Rahmanjinova.
Sudeći po biografiji, Jol Eum Son se na savremenoj pijanističkoj sceni izdvojila poetskom elegancijom, urođenim osećajem za izražajne nijanse i snagom projektovanja smelih dramatičnih kontrasta. Iz tehničke perspektive, izvođenje Jol Eum Son nesumnjivo je bilo na visokom nivou, čime je pokazala izuzetne pijanističke sposobnosti. Ipak, iako je tehnička sposobnost bila neosporno impresivna uz besprekorno izvođenje čak i najsloženijih pasusa, celokupnoj interpretaciji, čini se, ipak je nedostajala emocionalna dubina i nijanse. Ili, drugačije rečeno, izvođenju je nedostajao njen lični, unikatni pečat. Složićemo se da je pitanje ličnog pečata vrlo apstraktno, međutim, uverena sam da čak i prosečan slušalac ima mogućnost da čuje/primeti/oseti i ono iznad virtuoznosti.
Pregledom biografskih podataka pijanistkinje i upoređivanjem sa koncertnim izvođenjem, postalo je jasno da postoji nesklad između opisa njenih sposobnosti i realne interpretacije. Konkretno, očekivanje projektovanja smelih dramatičnih kontrasta nije se u potpunosti ostvarilo u koncertnom izvođenju. Uprkos tome što sam koncert slušala sa odlične lokacije uz optimalnu akustiku, određeni delikatni pasaži bivali su izgubljeni u prostoru. Još jedan faktor koji je uticao na interpretaciju bili su različiti fizički gestovi. Iako određeni stepen pokreta tela može da doprinese drami i intenzitetu muzičkog izvođenja, u ovom slučaju, oni nisu dosledno pratili zvučnu sliku. U akademskim krugovima mahanje glave i kose već je prihvaćeno kao svojevrsno pravilo koje bi izvođač trebalo svesno ili nesvesno da usvoji. Međutim, na koncertu Jol Eum Son ovi gestovi su na momente delovali ometajuće, pa čak i preterano.
Iako njen stil ne bismo mogli okarakterisati kao avanturistički ili inovativan, Jol Eum Son poseduje mnoštvo kvaliteta koji je čine profesionalnom pijanistkinjom i koji su joj zasigurno obezbedili mesto na samom vrhu savremenog pijanizma, a njene tehničke veštine jesu ključni faktor njenog uspeha.
