Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Žensko muzičko stvaralaštvo od 17. do 21. veka ‒ klavirski resital Maje Rajković održan 25. XI 2020
Klavirski resital Maje Rajković deo je projekta u okviru koga je ova umetnica odsvirala nekoliko koncerata po gradovima Srbije. Program je izuzetno interesantan, jer su izvedene kompozicije ženskih kompozitora koje su stvarale u vremenskom rasponu od 17. do 21. veka. Resital je održan u Kulturnom centru Čukarica.
Prva kompozitorka na repertoaru koncerta Maje Rajković bila je Elizabet Žake de la Ger. Orguljašica i čembalistkinja druge polovine 17. i prve polovine 18. veka bila je predstavljena Svitom u a molu, koju je Rajkovićeva izvela uz dosta suvog zvuka i uz upečatljivo ornamentiranje čime je želela da dočara čembalistički manir sviranja. Ona je uspela u ovoj nameri ‒ karakteri su bili jasni, a posebno bi mogla da se izdvoji lamentozna sarabanda, biser muzike pisane za čembalo. Marija Šimanovska je poljska kompozitorka i jedna od prvih profesionalnih virtuoznih pijanista 19. veka i stoga je sasvim opravdano što je Rajkovićeva odlučila da izvede njen furiozni Prelid u E duru, pisan u duhu salonske muzike.
Laki i spretno ostvareni pokreti po klavijaturi bili su zamenjeni dramatičnim i čistokrvno pijanistički dostignutim patosom prvog stava Sonate u g molu Fani Mendelson Hensel, kompozitorke i pijanistkinje, starije sestre Feliksa Mendelsona. Muzika Klare Šuman bila je predstavljena Preludijumom i fugom u ge molu u kojoj je pijanistkinja pokazala zavidnu veštinu dijalogiziranja zasebnih deonica, što se za polifonu fugu podrazumeva, ali je naročito bilo istaknuto i u sasvim laganim pokretima početnog preludijuma. Ejmi Bič je prva amerikanka žena kompozitor i njena kompozicija Dreaming pisana je pod velikim uticajem Lista. Rajkovićeva je ovaj lirski komad izvela uz diskrektno podvučena rubata i mekane pasažne pokrete leve ruke, što je dovelo do toga da široki melodijski pokret bude istaknut u najvećoj mogućoj meri. Žerman Tajfer bila je francuska kompozitorka i članica Francuske šestorke, a njen komad Pastorala interpretiran je kao upečatljiva slika prepuna naglašenih boja i uz dozu melanholije.
Izvođenja dva kratka, deskriptivna komada iz zbirke Muzičke igračke Sofije Gubajduline, pokazala su izražen senzibilitet Maje Rajković za stvaranje minijaturnih slikovitih portreta meditativnog karaktera. Na koncertu su izvedene i četiri kompozicije savremenih srpskih žena kompozitora. Efektna polifona kompozicija Seksta Ivane Ognjanović odsvirana je gotovo hladno i objektivno, baš onako kako bi se očekivalo od jedne hindemitovske fuge. S druge strane, Lagum Ivane Stefanović delovao je hipnotički i meditativno uz sasvim lagano kucanje ostinatnog sata koji je pulsirao kroz razlaganje uvek istog akorda i na takav način bio u živoj komunikaciji sa fragmantarnom melodijom. Mračni tonovi preovladavali su u kompoziciji Tristezza za Dragana Milane Stojadinović Milić, uz smenjivanja odseka koji obiluju kolorističkim disonantnim akordima sa odsecima u kojima dominiraju dijatonske melodije. Tri prelida Vere Milanković donela su dva rzaličita karaktera: lirski, koji je kod ove kompozitorke možda i najizrazitiji u savremenoj srpskoj muzici i furiozni, izrazito pijanistički tretiran.
Koncert Maje Rajković bio je retka prilika da se slušaoci susretnu sa retko izvođenim kompozicijama kompozitora žena koje je ova umetnica pažljivo odabrala po dobro postavljenim estetskim kriterijumima. Posebnu vrednost koncerta predstavljale su interpretacije muzike savremenih srpskih kompozitorki.
