Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Od Brodveja do Buenos Ajresa: Simfonijski orkestar i hor oduševili raznovrsnim programom, 21. VI 2025.
Program koncerta Muzičke produkcije Radio televizije Srbije na kome su nastupili simfonijski orkestar i hor Radio televizije Srbije predvođeni Srboljubom Dinićem ponudio je interesantan spoj različitih muzičkih žanrova koji je izvrsno odgovarao obeležavanju Svetskog dana muzike. Prvi deo bio je posvećen operetama i mjuziklima Leonarda Bernštajna kao i kompoziciji Godišnja doba Astora Pjacole za violinu i kamerni orkestar. U drugom delu, ponovo smo mogli da čujemo odjeke tanga i to u dva stava vokalno-instrumentalne kompozicije Misa a Buenos Ajres (Misatango) Martina Palmerija koja predstavlja zanimljiv spoj duhovnog izraza i muzike za ples. Sledile su popularne latinoameričke pesme poput Granada ili Júrame. Koncert u MTS dvorani završen je orkestarskom kompozicijom Danzón No. 2 Artura Markeza, dok je na bis izvedena poznata melodija Konsuelja Velaskeza Bésame Mucho.
Ovakav program činio se dobro strukturiran, jer je napravljen balans između poznatih i možda manje poznatih dela koja su u svakom smislu vredna slušalačke pažnje. Posebno je pohvalna činjenica da su za kraj koncerta ostavljeni latino klasici i uopšte numere energičnijeg karaktera, što je doprinelo izvrsnom raspoloženju publike, koja je bila iskreno oduševljena sadržajem i kvalitetom interpretacija. Jedina zamerka koja bi mogla da se uputi organizatorima jeste ta da nije bilo odštampanog programa, niti je na bilo koji način naznačeno šta publika trenutno sluša, što predstavlja bitan propust za ovako kompleksan događaj na kome su nastupili istaknuti izvođači. Ovakva praktična prepreka uživanju mogla bi da bude rešena makar QR kodom koji bi bio dostupan svakom posetiocu, što je potez kojim se ne samo štedi novac za štampanje, već je i ekološki poželjan.
Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije pod vođstvom Srboljuba Dinića delovao je uvežbano i energično, baš poput samih kompozicija koje su angažovano izveli. U uvertiri za operu Kandid Lenarda Bernštajna orkestar je, izvodeći bezbrojne šaljive pasaže pokazao jasnu artikulaciju i preciznu ritmiku uz zapaženu ulogu duvačkih instrumenata. Zadatak dirigenta, i to je ovde očigledno bio slučaj, jeste da kroz dobro odmerene nijanse brzih tempa nedvosmisleno istakne melodije ove numere. Ipak, treba imati na umu da je teško relevantno suditi o pravom zvuku orkestra jer je bio ozvučen, što celokupnoj akustičnoj slici, ma koliko bila jasna, daje izvesnu dozu veštačkog.
Vrlo energično i ritmički nedvosmisleno izvedena je i numera Mambo iz mjuzikla Priča sa zapadne strane Bernštajna, dok bismo posebno istakli tumačenje kompozicije Danzón No. 2 meksičkog kompozitora Artura Markeza napisane 1994. godine. U pitanju je jedna od najrađe izvođenih savremenih latino kompozicija, pa je zbog toga mnogi smatraju i nezvaničnom himnom Meksika. Pisana je u ritmu senzualnog partnerskog kubanskog plesa danson naročito popularnog u meksičkoj pokrajini Verakruz i odlikuju je brojne instrumentalne kombinacije orkestarskih deonica i solističkih instrumenata, kao i raskoš ritmova i boja. Pod Dinićevom upravom, orkestar je delovao koherentno, ritmički usaglašeno i uz dobro istaknute melodije, dok bi samu interpretaciju mogli da okarakterišemo kao energičnu. Ova opaska uostalom ne tiče se samo izvođenja ove numere, već je tako bilo i tokom celog koncerta.
Nastup hora i orkestra bio je rezervisan za stavove Credo i Gloria kompozicije Martina Palmerija iz 1996. godine. U njoj su u klasičnu formu mise utkane melodije novog tanga (tango nuevo) o čemu govori i njen naslov Misa a Buenos Aires (Misatango). O njenoj popularnosti dovoljno govori činjenica da je 2013. godine povodom posvećenja kardinala papa Frančesko služio misu upravo uz Palmerijevu muziku. Hor Radio televizije Srbije u poslednje vreme se iskazuje kao ansambl koji kao da je doživeo novu renesansu, pa je njegov kvalitet zaista bio na visokom nivou, što su pokazali u brojnim dijalogiziranjama ovog dela. Mecosopran Jovana Bulatović uspela je da oseti ritmove tanga prilagođavajući se ritmički preciznim fraziranjem, prilično toplom bojom glasa i uz dobru kontrolu vibrata što je ovom duhovnom delu, naročito u momentima lirike, dodalo dozu ozbiljnosti. Predvodeći celokupan ansambl kome se priključio i bandoneonista Petar Mirkov, dirigent Dinić je uspeo da sklopi mozaik od mnogobrojnih unutar horskih dijaloga u koje je često uključen i solista.
Violinski virtuoz Josef Žiga poznat je po tome da nastupa sa raznovrsnim repertoarom. Osnivač je i vođa sastava Josef i prijatelji sa kojim izvodi različite žanrove, uključujući i tango, što ga čini idealnim solistom za Pjacolina Godišnja doba Buenos Ajresa. Ritmička preciznost i jasna artikulacija nisu bili jedine odlike njegovog sviranja, pa bi moglo da se kaže da je ovaj violinista, kroz suptilne rubato promene u tempu koje nisu narušavale ukupnu ritmiku kompozicije, zapravo dosegao uzbudljivi unutrašnji puls novog tanga, ili njegov groove. Emocionalni intenzitet kompozicije je ogroman i kretao sa od tihih senzualnih melodija koje su kroz Žigino sviranje delovale strastveno i intenzivno, pa sve do furioznih, virtuoznih pasaža maestralno odsviranih. Violina koja imitira glas ili bandoneon, vešto uklopljena dijalogiziranja sa orkestrom i naglašeno iznenađujući upadi citata Vivaldijeve muzike – sve to odvijalo se u sfumatu koji je zaista mogao da dovede do ushićenja.
Nastup soprana Olivere Gočanin predstavljao je prijatno iznenađenje večeri. Ona se naročito iskazala u izvođenju blistave arije Sijaj i budi vesela iz opere Kandid Bernštajna koja u svom naslovu nosi i ironičnu konotaciju jer je uloga takva da je izvodi lepa i površna ćerka barona Kunigonda u koju je zaljubljen naivni Volterov junak Kandid. Ova arija međutim, predstavlja i podrugljivu imitaciju koloraturnih romantičarskih arija, što je sasvim očigledno bilo i kada je interpretacija Gočaninove u pitanju. Precizno izvedene visine otpevane prodornim i dobro oblikovanim glasom, delovale su lako izvedene i blago naglašene, što je celokupnom karakteru zaista dalo šaljivu konotaciju. S druge strane, melodija Somevhere iz mjuzikla Priča sa zapadne strane Bernštajna u potpunosti je delovala melanholično i sanjivo, jer je u njenom tumačenju postignuta dobra melodijska povezanost, bez prekidanja.
Zvezda večeri Hektor Sandoval mogao bi da se okarakteriše kao lirski tenor herojske boje glasa. Poseduje izuzetan volumen i svetlu boju u onim slučajevima kada peva punim intenzitetom, što je naglašeno toliko da u potpunosti probija zvučne okvire koje bi mogao da postavi i najglasniji orkestar. U tom smislu, majstorstvu Sandovalove interpretacije naročito doprinosi održivost u visokim registrima, dok je punoća njegovog glasa izuzetna i ispunjena naglašenom toplinom. Radames, Kavaradosi, Don Karlos ili Pinkerton bile bi idealne uloge za ovakav tip glasa, što je ovaj veliki tenor uostalom i pokazao na scenama velikih operskih kuća. Pred beogradskom publikom iskazao se arijom Marija iz mjuzikla Priča sa zapadne strane, u čuvenoj melodiji Granada Agustina Lare ili u latino melodiji Júrame Marie Grevera. Na oduševljenje publike, Gočanin i Sandoval su izveli i dva dueta – numere Tonight iz mjuzikla Priča sa zapadne strane Bernštajna i Bésame mucho Konsuelja Velaskeza.
Koncert Hora i Simfonijskog orkestra RTS-a održan u MTS dvorani pod dirigentskom palicom Srboljuba Dinića, ponudio je dobro struktuiran program koji je uspešno spojio raznovrsne muzičke žanrove. Uz angažovane interpretacije istaknutih solista, događaj je idealno odgovarao obeležavanju Svetskog dana muzike zbog čega je i naišao na iskreno oduševljenje publike.
