Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Koncertantna muzika italijanskih autora 17. veka i oratorijum Magdalena pod Hristovim nogama Antonia Kaldare 17. i 19. IX 2020.
Prva dva koncerta na Festivalu rane muzike bila su posvećena italijanskom nacionalnom stilu u doba baroka. Primat italijanske muzike u prvoj polovini 17. veka doveo je do toga i da su muzičari drugih nacija takođe komponovali ugledajući se na Italijane, pa smo na prvoj večeri mogli da slušamo koncertantnu muziku ne samo Antonia Vivaldija i Arkanđela Korelija, već i Georga Filipa Telemana, Georga Fridriha Hendla i Žan-Marija Leklera. Koncerti su izvedeni u okviru kamernog sastava: violine su svirali Simone Piri iz Italije i Kristi Park iz Sjedinjenih Američkih Država, Darko Karajić je svirao arkilautu, Srđan Stanić violončelo, čembalista je bio Predrag Gosta, inače vođa ovog sastava. U izvođenju Koncerta za dve violine, violončelo i gudače u de molu Antonia Vivaldija, kompozicije iz zbirke Lestro Armoniko, ansamblu je pristupila i violistkinja Ana Torbica. Možda su baš u izvođenju ovog dela mogle da se primete sve vrline i mane interpretacije ovog ansambla. Vivaldijevo delo je izrazito dramskog karaktera, podvučeno snažnim akcentima i izgrađeno od naglih prekida i smena laganih i brzih tempa. U datim okolnostima, sasvim je verovatno da sastav nije imao dovoljno proba, pa se dešavalo da ponekad ne dođe do usklađenih početaka fraza, ali, mora se priznati da ova činjenica nije pokvarila opšti utisak. Ono što je najveći kvalitet sviranja ansambla jeste to što su sve vreme držali aktivnu pažnju slušalaca. Zvuk je mnogo dugovao temperamentu i umeću italijanskog violiniste Simonea Pirija, kao i sjajnoj deonici kontinua. Na oba koncerta, tandem Gosta, Stanić, Karajić, funkcionisao je besprekorno.
Na drugom koncertu, Barokni orkestar festivala sa vokalnim solistima Nove beogradske opere i pod rukovodstvom Predraga Goste, izveli su oratorijum MagdalenapodHristovimstopamaAntonija Kaldare, povodom tristotinepedesotogodišnjice od rođenja ovog kompozitora. Od četrdeset Kaldarinih oratorijuma, ovaj je jedan od ranih, napisan 1698. godine i ukazuje na puni sjaj venecijanske škole. Orkestar je svirao na istorijskim instrumentima, a očigledno je i da su svi akteri na sceni školovani kao izvođači barokne muzike, što ranijih decenija nije bio slučaj. Sopran Radoslava Vorgić i mecosopran Dragana Popović su ostvarile izuzetne role. Prva sa lepo zaobljenom bojom glasa, druga sa iskazanim dramskim akcentima kada je trebalo, ali u pravoj meri svedenoj okvirima interpretativnih zahteva Kaldarinog oratorijuma. Snažnu i upečatljivu rolu ostvario je tenor Ljubomir Popović, jedan od onih koji bi mogao da izvodi muziku različitih epoha i žanrova i sigurno jedan od najboljih domaćih tenora. Da li zbog trenutne situacije zbog pandemije i nedostatka pevača, tek, kao solista je nastupio dirigent i čembalista Predrag Gosta. Odlikuje ga izražajan baritonski glas i poznavanje zakonitosti fraziranja barokne muzike. Kontratenor Predrag Đoković je pevač koji ima dugačak staž izvođenja barokne muzike, intonaciono je precizan i lako pokretljivog glasa. Sopran Ana Torbica je bila nosilac glavne uloge, ali čini se da bi ova mlada umetnica još trebalo da radi na zaobljavanju visokih tonova, kao i na samoj frazi. Možda bi za početak karijere neka kraća uloga za nju bila prikladnija, jer je sasvim očigledno, da je već dosta uradila na usavršavanju tehnike izvođenja rane muzike.
Ne treba ni reći da je za svaku pohvaluto što se u godini kada je većina muzičkih događaja otkazana, Festival rane muzike uopšte održava. Sve pohvale za ovo trebalo bi uputiti glavnom organizatoru festivala Predragu Gosti, koji je najzad, osoba izuzetno zaslužna za procvat razvoja prakse izvođenja rane muzike kod nas.
