Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
LP duo, 23. X 2021.
Svaki koncert klavirskog dua LP nesvakidašnji je događaj. Jedan su od retkih sastava koji ima svoju vernu publiku, pa tako na njihovim nastupima mogu da se sretnu posvećenici koji sa velikom pažnjom prate svaki odsvirani ton, što auri koju ovo dvoje umetnika nose daje posebnu draž. Što se vizuelnog identiteta tiče, LP duo zaista ne nalikuje na klasičan klavirski duo, a uostalom, ni muzika koju sviraju ne spada baš u mejnstrim repertoar. Omoti njihovih izdanja su moderno dizajnirani a i sami članovi sastava Sonja Lončar i Andrija Pavlović, deluju kao urbani pripadnici generacije iks odrasle na najraznovrsnijim uticajima muzike osamdesetih, devedesetih i dve hiljaditih.
Dva klavira bila su okružena starinskim lampama, što je celokupnom prizoru davalo odraz naglašene sentimentalnosti, što je opet u skladu sa repertoarom koji navodi na neku novu vrstu osećajnosti. Isuviše je malo prostora za elaboraciju upravo iznešene teze, ali reći ćemo sledeće: u pitanju je ona vrsta literature, filma ili bilo kog vida umetničkog izražavanja u kome je dovoljan jedan gest osećajnosti predstavljenog bez postmodernističke ironije ili bilo kakve vrste otklona. Naglašena emocionalnost njihovog nastupa podstaknuta je i svetlosnom igrom u kojoj je dominirala crvena boja.
Na koncertu u Kolarčevoj zadužbini izvedene su dve kompozicije Ivana Božičevića, kao i još deset komada čiji su autori LP duo. U interpretaciji su povremeno korišćeni i sintisajzeri, a kombinovanje elektronskog zvuka sa klavirom je uostalom i posebna specijalnost ovog sastava. Izvedene kompozicije uglavnom su izrazito ritmične i repetitivne, sa ponavljanjima ritmičko-melodijskih obrazaca i tokatnim tretmanom instrumenta. Sasvim izuzetan primer je Božičevićeva Spring Passes koja osim ostinatnih svetlucanja i ponavljanja pasaža, svojom statičnošću ukazuje na ambijentalnu muziku.
Ali to nije jedini takav primer, pa je tako drugačiju vrstu od ambijentalnosti malopre pomenutog kompozitora donela numera Mayday! Mayday! Mayday!. Iako bismo generalno za sve kompozicije LP dua mogli da kažemo da su na tragu minimalizma i postminimalizma, ne može da se ne primeti da se kroz njihovo slušanje može nazreti šta su i sami članovi ovog sastava voleli da slušaju. Naravno, tu su pre svega uticaji elektro sastava poput Kraftwerk, Art of Noise ili savremenih elektro bendova, ali mogu da se nazru i gitarski hard rok rifovi, kao i melodije koje bi dobro pristajale popularnoj muzici uopšte. Izuzetak je numera Up to the Hills u kojoj se ističe karakterističan melodijski harmonski obrt koji ukazuje na folklorne uzore.
Trebalo bi reći da su sa kompozicione strane članovi LP dua vešti i da su uzrastanja do mesta oslobađanja afekta pažljivo odmerena. Formula ovog postupka sadržana je u naslovu jedne od izvedenih kompozicija Ivana Božičevića Održivi razvoj ili Sustainable Development, koja slušaoca, zbog stalnih dinamičkih uzrastanja ponavljajućih modela, dovodi do stanja transa. Dobar pandan toj kompoziciji jeste i ostvarenje samog sastava, numera naslova Good Morning Mr. Correa.
U kombinovanju elektronskog i klavirskog zvuka, duo se naročito istakao u kompoziciji Collapse, Ostinato for Leonid Šejka, u kojoj je došlo do izvanredne sinteze ponavljajućih, lebdećih i desnim pedalom zamagljenih visokih tonova koji su se bukvalno preplitali sa ravnomernim elektronskim zvukom. Mnogobrojna zvučna prelivanja zaista su izvedena na maestralan način, pa su nekako i trenuci iskazivanja osećajnosti u njoj bili najupečatljiviji.
Pijanistički suvereno i ritmički precizno sviranje Sonje Lončar i Andrije Pavlovića, zapravo je obogaćeno naglašenim emocionalnim tonusom koji prirodno proizilazi iz gestova ovo dvoje umetnika i koji nisu preterani, ali su ipak izražajni. Zbog svega navedenog, ne bi trebao da čudi kultni status koji su ovo dvoje umetnika stekli u određenim muzičkim krugovima, ali još više od toga je važno reći da su jedni od retkih domaćih umetnika koji su ostvarili svetsku karijeru. I dok nastupaju po najznačajnijim koncertnim dvoranama, članovi LP dua uveravaju publiku da savremena muzika itekako može da bude dopadljiva, emotivna i u skladu sa potrebama savremenog čoveka. Stoga se sa pravom nameće pitanje, koliko sastava je još kadro da publici dokaže ovako nešto?
