Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Misa Kriolja Ariela Ramiresa na kraju sezone Muzičke produkcije RTSa, dirigent Dragana Radaković, 5. VII 2024.
Bivajući savremenici vremena u kome mešanja popularnih i ozbiljnih žanrova postaju sasvim normalna stvar, morali bismo i da preispitamo sopstvena gledišta koja su u vezi sa često veštačkim podelama na visoko estetizovane umetničke iskaze i takozvane „lake note“. Iako na prvi pogled može da zvuči apsurdno, nema boljeg primera spajanja dve različite životne koncepcije od onog koji se praktikuje u duhovnoj muzici. S obzirom na činjenicu da život crkve nije odvojen od svakodnevnog života, sasvim je logično da su svetovni napevi oduvek bivali korišćeni i u bogoslužbene svrhe, ali je i činjenica da u savremenom trenutku, takva mešanja imaju sasvim osobeno značenje.
Nastala 1963. godine, neposredno posle Drugog vatikanskog koncila koji je dozvolio upotrebu narodnog jezika u bogoslužbenoj praksi katoličke crkve, Misa Kriolja argentinskog kompozitora Ariela Ramiresa donosi narodni španski jezik i koristi se latinoameričkim narodnim napevima i plesovima. I dok je sredinom XX veka možda to moglo da deluje i skaradno, izgleda da smo ipak došli do toga da popularne melodije koje mogu da se zvižduću, istovremeno mogu da se smatraju delovima i duhovnog i svetovnog repertoara.
Tako se i Muzička produkcija Radio televizije Srbije odlučila za izvođenje dela u kome se osim hora i dvojice solista, koriste i dve gitare, kontrabas, udaraljke i klavir, što potvrđuje njegovo usmerenje ka sferi svetovnog. Druga izvedena kompozicija, foklorna Ramiresova drama Naš Božić pisana u identičnom stilu kao Misa Kriolja, možda na još upečatljiviji način pokazuje doživljaj religioznog na području Južne Amerike, jer bi mogla da se doživi kao rukovet sastavljena od različitih popularnih pesama.
Hor Radio televizije Srbije rukovođen Draganom Radaković predstavio je horske numere kao ilustrativne prikaze religiozno nadahnutih scena iz života latinoameričkih naroda. Oratorijumska skandiranja teksta, naglašena ispevavanja melodija i povremena stišavanja u okviru meditativnih epizoda, čini se da je dirigent Dragana Radaković želela da na što neposredniji način publici dočara Ramiresovu muziku, što je rezultiralo oduševljenjem publike. Glasovi dva tenora Mladena Prodana i Vanje Biserčića kada je reč o boji bili su adekvatno postavljeni, a čini se i da su oba pevača ova dva dela izvela srčano, bez mnogo zadrške. U oba slučaja, ovakav pristup je privlačio pažnju i mogli bismo da kažemo je interpretacija bila intenzivna i raspevana. Poneka iskazana sirovost u ovom slučaju ne bi morala da se tumači kao nedovoljno obrađen zvuk, već naprotiv, izvođači na sceni publici su pomogli da dožive specifičan vid iskazivanja religioznosti, koji je u doživljaju Boga ovdašnjem čoveku možda i nepoznat.
Ono što nam je zahvaljujući globalnoj popularnoj kulturi blisko jesu latino melodije i plesovi i upravo u tom smislu današnje vreme po sebi opravdava razne vidove upotrebe svetovnih elemenata u iskazivanju religioznosti. Često se takvi pokušaji graniče sa kičom, dok su Ramiresova Misa Kriolja i folklorna drama Naš Božić zapravo relevantni umetnički iskazi koji u okviru žanra, pomeraju granicu između kontemplativno-ozbiljnih i radosno-egzaltiranih karaktera. Zbog toga bissmo mogli da kažemo da je neposrednost interpretacije Hora Radio televizije Srbije sa solistima, instrumentalistima i dirigentom Draganom Radaković, predstavljao dobar primer tumačenja muzike Ariela Ramiresa.
