Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
O predavanju "Betoven i opasnost diskursa heroja" Mine Jang za Radio Beograd 2
Kao što i naslov predavanja muzikološkinje Mine Jang nagoveštava „Betoven i opasnosti diskursa heroja“, u pitanju je bio pokušaj preispitivanja uobičajenih paradigmi vezanih za ovog kompozitora, kao i za klasičnu muziku uopšte. Ova američka muzikološkinja, predavač je na nekoliko univerziteta u Kaliforniji, a često drži i onlajn predavanja, što je i ovog puta bio slučaj. Autor je knjiga Kalifornijska polifonija: etnički glasovi i muzička raskršća i Klasična muzika na milenijumskom prelazu. Već iz samih naslova očigledno je da ovaj muzikolog pokušava da preispita tradicionalne narative vezane za klasičnu muziku, a u njenom predavanju o Betovenu, naglašeno je bilo feminističko stanovište.
Prema Mini Jang, već dva veka Betoven predstavlja paradigmu zapadnog poimanja kompozicionog majstorstva, dok je simfoniju Eroika označila kao svojevrsnog heroja celokupne zapadne muzike. Posluživši se terminom feminističke teorije ̶ hiperviritilnost, želela je da naglasi izrazitu konotaciju muškosti koju Betovenova muzika ne samo što nosi u sebi, već je i tokom dva veka uspela da stvori nebrojeno mnogo muških konotacija. U tom smislu, izvedena je teza o nadmoćnoj poziciji zapadne umetničke muzike i podvučeno je da je Betoven njena paradigma. Jangova je često koristila termin overcoming, a on se odnosi na svaki akt nadjačavanja u smislu muške nadmoći i autokratske snage koju je ona recimo, iščitala iz devete Betovenove simfonije. Muškost, heroizam, militarizam, sve su to često korišćeni termini koji istina, danas imaju drugačije značenje nego što je to slučaj bio u XIX veku. Kao dokaz za svoje tvrdnje, Jangova je odabrala primere velikih dirigenata, poput recimo Artura Toskaninija koji i danas predstavlja „živo otelotvorenje muzičkog božanstva“. Ovakva herojska paradigma koja, sada je već sasvim jasno, prema Jangovoj predstavlja ništa drugo do odraz opresivne muške kulture, dopuštala je i ostalim velikim dirigentima da se prema ženama ponašaju kao prema seksualnim objektima. Navedeno je mnogo primera autokratske kontrole dirigenata, stvaranje kulta obožavanja i direktnih fašističkih konotacija koje su se iščitavale iz njihovog odnosa prema muzičarima. Umetnici poput Ota fon Klemperera, Artura Nikiča, Vilhelma Furtvenglera, Džejmsa Levajna i Plasida Dominga, ponašali su se tokom svoje karijere kao seksualni predatori, a navedeni su i primeri muške dominacije u muzičkim konzervatorijuma i uopšte u svim muzičkim institucijama.
Tri su osnovna cilja koje je Mina Jang svojim predavanjem želela da postavi. Prvi je priznanje da postoji veza između klasične muzike i stvarnog sveta, odnosno, da bi muzika trebalo da bude proučavana iz svih mogućih aspekata vezanih za ljudsko delovanje, čime je naravno, opravdala i sopstvenu feminističku poziciju sa koje je nastupila. Drugi cilj je nazvala učiniti Betovena manjim, što prema Jangovoj ukazuje na to da bi ovom kompozitoru trebalo da se oduzme oreol herojskog i atributi muškosti, što direktno ukazuje na treći cilj, a to je „učiniti bilo koga drugog većim“. U tom smislu, Jangova se upitala zašto se na univerzitetima ne bi proučavala muzika koja kombinuje žanrove, recimo world music sa klasičnom muzikom. Prema njenom mišljenju, oreol heroja trebalo bi da ima onaj koji inspiriše obične ljude, dajući primer pijaniste Igora Levita, koji ne samo što je stručnjak za muziku kompozitora o kome je reč, već je i istaknuti aktivista koji se bori protiv desnice. Na koncertima ovaj pijanista Betovenove kompozicije kombinuje sa savremenim autorima, dok onlajn sviranje na pijaninu pred velikim auditorijumom, smatra suprotnošću herojskom muškom diskursu. Na jednom takvom koncertu, Levit je izveo kompozicije koje su suprotne muškom principu i u kojima je svaki prizvuk herojskog, ukoliko postoji, zaista bio utišan. U pitanju su prvi stav Mesečeve sonate, Andante iz sonate u Ge duru opus 10 broj 2 i bagatela Za Elizu.
Pored toga što uobičajene termine feminističke teorije ne vezuje za istorijski kontekst Betovenovog delovanja, u njenom predavanju nije jasno koje su granice postavljenih identiteta i kada tumačenje prelazi iz ideološkog u domen političke propagande. I pored toga, gledište Mine Jang dragoceno je jer ukazuje na potrebu da se ustaljeni mitovi o klasičnoj muici preispitaju i na akademskom nivou, što je bez ikakve sumnje nužno.
