Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Pačo Flores sa Beogradskom filharmonijom - 10. III 2023.
Poslednji koncert Beogradske filharmonije bio je prilika za uživanje u latinoameričkim ritmovima i plesovima, ali i u svetlim orkestarskim bojama. Upravo po svojstvu bogate orkestracije, mogli bismo da u istu ravan svrstamo dela Džordža Geršvina, savremenog urugvajskog kompozitora Efraina Ošera i Igora Stravinskog.
Mladi dirigent Feliks Mildenberger za koga u programskoj knjižici stoji da ga odlikuje gracioznost, pokazao se možda i isuviše elegantan za izvođenje kompozicije koja zahteva ogroman zvučni dijapazon i ostvarenje mnogobrojnih dinamičkih i karakternih kontrasta kakva je Žar ptica Igora Stravinskog. Orkestar Beogradske filharmonije ostvario je solidnu interpretaciju integralne verzije ovog dela, kojoj nije nedostajalo orkestarskih boja mahom uredno složenih u okvire prilično usklađene vertikale. Međutim, nezahvalna partitura Stravinskog zahtevala je možda još više proba, jer na pojedinim mestima orkestarske deonice ipak nisu bile do kraja usaglašene. Ansambl koji poseduje već standardno dobru zvučnu osnovu, pokazao se izvrsnim u momentima tonskih slikanja, pa bismo tako mogli da izdvojimo pojedine epizode u kojima je dolazilo do sugestivnog isticanja kolorita. Koloristička naslojavanja nisu u svakom momentu bila nedvosmisleno jasno predstavljena, ali mora se reći da su to bili pojedinačni istupi. Najbolji dokaz za to koliko orkestar Beogradske filharmonije poseduje stabilnu interpretaciju govori činjenica da je inače izvrsna deonica harfi, uvek bila jasno istaknuta i čujna. Dirigent Mildenberger je svoj deo posla obavio profesionalno, uz precizne instrukcije i izvrsno vladanje ritmičko-metričkom shemom cele kompozicije. Ipak, tumačenju partiture Stravinskog nedostajalo je malo više uzbuđenja i temperamenta, kao i još malo više rada da bi ovo izvođenje bilo dovedeno do višeg nivoa perfekcije.
Na početku koncerta izvedena je Kubanska uvertira Džordža Geršvina i u njenom tumačenju dirigent Mildenberger je pokazao izuzetnu ritmičku preciznost, pa su tako i pokreti latino ritmova delovali autentično. Blistavi zvuk orkestra uz dominaciju izvrsne sekcije limenih duvačkih instrumenata i udaraljki, predstavljali su pripremu za nastup Pača Floresa, umetnika iz Venecuele i jednog od najboljih svetskih trubača.
Temperamentni izvođač, odlučio je da se beogradskoj publici predstavi na spektakularan način, pa je tako izvedena kompozicija Latinske igre za trubu i orkestar urugvajskog kompozitora Efraina Ošera. U pitanju je delo koje je sa zanatske strane orkestrirano veoma vešto i u kome se ističe nekoliko latinoameričkih plesova od kojih je svaki izveden na različitoj trubi ili kornetu. Tako je stav Bomba Portorika izveden na kornetu in Es, Argentinska zamba na fligerhorni, Brazilska samba na trubi in C, Kubanski bembe na trubi in D i Urugvajska milonga na trubi in F. Efektna igračka svita od soliste iziskuje izuzetan virtuozitet i tehniku koja je u slučaju Floresa besprekorna. Ošerova inventivno napisana kompozicija ne zahteva od izvođača samo puki virtuozitet i spektakularno izvedene brze pasaže, već i uživljavanje u setne nostalgične melodije i podvlačenje igračkog senzibiliteta, što Floresovoj interpretaciji nimalo nije nedostajalo. U pitanju je naime jedan od onih umetnika koji je već od prvih tonova kadar da slušaoca povede sa sobom, ovog puta u vrtlog latinoameričkih plesova. Bilo koji od pomenutih instrumenata u njegovim rukama zvučao je besprekorno i intonativno čisto, dok su melodijske deonice delovale pokretljivo i u potpunom skladu sa melodijsko-ritmičkim pokretima dobro vođenog orkestra. Ono što najviše zadivljuje kada je sviranje Floresa u pitanju jeste izuzetan temperament koji savršeno prianja uz partituru u kojoj su na tako dobar način unešena muzička iskustva južnoameričkog kontinenta.
Što se samog orkestra Beogradske filharmonije tiče, ovim koncertom pokazali su da su izuzetno prilagodljiv ansambl i da za njih ne postoje žanrovska ograničenja. Sasvim je očigledno bilo da je solista Pačo Flores mogao da se pozabavi i uređivanjem melodijskih fraza u okviru kojih je bilo dosta intervencija u smislu pomeranja akcenata, ubrzavanja i usporavanja tempa, što je orkestar predvođen dirigentom Feliksom Mildenbergerom uspeo da isprati. Uostalom, vidno je bilo da je tokom interpretacije Flores bio izuzetno nadahnut i zadovoljan, što više od svake pohvale govori o kvalitetu orkestra Beogradske filharmonije.
