Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Pijanistički resitali Vaška Dantaša i Mišela Dalbertoa (17. i 19. jun 2021.)
Koncert pijaniste Vaška Dantaša u velikoj sali Kolarčeve zadužbine i u okviru Art Link festivala, bio je retka prilika da se publika upozna sa malo drugačijim pijanističkim repertoarom. Ovaj umetnik je prošle godine objavio kompakt disk na kome su se našli ciklusi i salonski komadi Roberta Šumana, Karla Rajnekea, kao i portugalskih kompozitora Viane da Mote, Alešandrija Hej Kolasa, Oskara da Silve i Eduarda Burneja. Na beogradskom koncertu, Dantaš je izveo iste one kompozicije koje su se našle na tom izdanju, pa je pijanista čak poštovao i redosled po kome su odsvirane. Zajedničko za sve autore je to što su u pitanju romantičari koji su pisali minijature lirskog i igračkog karatera.
Dantaš je izvođač izuzetnih tehničkih mogućnosti koji i pored toga, svoje sposobnosti uspeva da funkcionalizuje u cilju stvaranja kratkih, ali upečatljivih muzičkih iskaza. Izvođenje ciklusa Dečije scene Roberta Šumana i nekoliko transkripcija Šumanovih pesama Karla Rajnekea, bili su pokazatelj da Dantaš poseduje izuzetan senzibilitet za izvođenje romantičarskih minijatura. Smirenim gestovima i diskretnim pokretima tela, on je ostvario takav kontakt sa klavijaturom kroz koji je zaista moglo da se primeti jedinstvo zvuka i pokreta. Lirske melodijske pokrete krasio je suptilno oblikovan i sadržajan ton. Dubinsko poniranje u samu zvučnu suštinu, podrazumevalo je isticanje alikvota visokih tonova, rafinirano odmerene odzvuke, odlično postavljen balans između melodije i pratnje i brza i precizno odsvirana pasažna kretanja. Korišćenje dinamičkih odnosa u ova dva ciklusa bilo je prilagođeno malim formama i zapravo, kada je u pitanju sentimentalizovana lirika ranog romantizma, Dantaš je na koncertu pokazao zavidno umeće interpretacije.
Kompozicije portugalskih romantičara Viane da Mote, Alešandria Hej Kolasa, Oskara da Silve i Eduarda Burneja bile su zanimljive, jer je u pitanju salonska muzika obogaćena melodijama koje potiču iz portugalskih plesova i fada. Očigledno je da su svi ovi kompozitori bili pod uticajem nemačkih romantičara, pa je i spoj nemačkih i portugalskih kompozitora na repertoaru, predstavljao logičan i originalan izbor.
Nastup pijaniste Mišela Dalbertoa na ovogodišnjem Art Link festivalu bila je prilika za susret sa pijanistom vrhunskih kvaliteta. Već dobro poznat ovdašnjoj publici, na resitalu u velikoj sali Kolarčeve zadužbine predstavio se kompozicijama Franca Lista, Kloda Debisija, Morisa Ravela i Roberta Šumana.
Svaki put kada slušamo Dalbertoove interpretacije romantičarskih kompozicija lirskog ili sentimentalnog karaktera, bivaju očigledni i neki od univerzalno klasičnih kvaliteta koji možda i nisu očekivani u komadima kakvi su Listova Dolina Obermana ili Transcendentalna etida Pejzaž. Ne bi baš moglo da se kaže da je u njihovom izvođenju pristup pijaniste bio objektivan, niti da je distanciran u odnosu na muzički sadržaj, jer njegovom iskazu ne nedostaje narativnosti. Alberto pravi upečatljiva rubata, dinamička amplituda mu je ogromna, ali ipak, postoji izvesna doza odmerenosti, ili još bolje rečeno, usaglašavanja silnih kontrasta koji naročito prate komad Dolina Obermana. Upravo zbog tog svojstva, mogli bismo da kažemo da je on reprezentativan predstavnik francuske pijanističke škole.
Slično bi moglo da se kaže i za izvođenje ciklusa Fantastični komadi Roberta Šumana. Niz od osam klavirskih komada, izveden je uz vrlo jasno predstavljene karaktere i uz impresivno čisto postavljenu zvučnu sliku. U kontekstu tumačenja Šumanove muzike ova činjenica je neobično važna, jer pijaniste često znaju da zavaraju gusta tkanja izgrađena od istovremenih pokreta različitih deonica koje je potrebno postaviti u dobar balans. Način na koji je Dalberto uredio ove pokrete, govori o tome da se sa pravom može reći da je on zapravo, specijalista za izvođenje Šumanove muzike.
Međutim, istu takvu konstataciju mogli bismo da iznesemo i u vezi sa izvođenjem muzike Kloda Debisija i Morisa Ravela. Ovaj pijanista je od šest Debisijevih prelida iz obe sveske, Magle, Vetar u planini, Mrtvo lišće, Brežuljci Anakaprija, Koraci u snegu i Šta je video zapadni vetar, napravio zaseban ciklus. Karakteristično je da je u prelidima u kojima dolazi do pokreta brzih pasaža Dalberto njihova prelivanja gotovo oslobodio svojstva fizičkog, kao da su pokrenuti nezavisno od tela izvođača. Naročito impresivno, delovali su momenti u kojima su melodije bivale provučene kroz kretanje svojevrsnih arabeski, dok je mešanje boja strogo bilo kontrolisano desnim pedalom. Niti u jednom momentu, pijanista nije dozvolio da se različite kolorističke deonice stope u jedan, zajednički zvuk, već su se sve vreme raspoznavale kao nezavisni entiteti. S druge strane, melanholični prelidi sporog tempa, predstavljali su meditacije u kojima se iskaz gradio kroz promišljenu gradnju melodijsko-harmonskih pokreta koji su svoj puni značenjski smisao dobijali u završnim, dugačkim i odzvanjajućim akordima. Slično bi moglo da se kaže i za komad Tužne ptice iz ciklusa Ogledala Morisa Ravela, dok je čuvena igračka Alborada del graciozo, bila onaj nedostajući karakter koji je u izvođenju Debisijevih prelida bio zaobiđen.
Koncert Mišela Dalbertoa bio je raznovrstan u tom smislu što se ovaj umetnik oprobao u svim vrstama karaktera i stilova po kojima je poznat kao vrhunski izvođač. Lirika, meditacije i plesovi ranog romantizma i impresionizma i snažna listovska rubata, sve je to izvedeno na živ i upečatljiv način i što je najvažnije, uz visoko postavljene estetske standarde.
