Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Milena Pešić: Uskršnji koncert Hora Radio televizije Beograd, Strasna sedmica Mokranjca, dirigent: Dušan Miladinovič. 19. IV 2001.
Niz koncerata raznolike sadržine a sa predznakom “uskršnji” nizali su se u protekloj nedelji gotovo dan za danom. Veče hora RTS, održano na Veliki četvrtak, bilo je ispunjeno programom u potpunosti posvećenom simbolici velikog hrišćanskog praznika.
Pod nazivom “Strasna sedmica” izvedeno je jedanaest pesama za Veliki petak i Veliku subotu Stevana Mokranjca koje nisu nastajale kao jedinstvena obredna celina, poput Liturgije ili Opela, ali čija je pashalna tematika, scene raspeća, oplakivanja, polaganja u grob, navela proučavaoca i redaktora Mokranjčevog dela, profesora Vojislava Ilića, da ih poveže u jedinstven ciklus, u takvom obliku prvi put izveden na Mokranjčevim danima u Negotinu, 1990. godine. Ne samo program ovog koncerta već i njegova realizacija ukazali su na razlike koje postoje u vezi sa koncertnim tumačenjem crkvene muzike. Možda kao reakcija na vreme “utuljene baštne”, kada je na crkvenu muziku gledano s podozrenjem, javio se, tokom protekle decenije, pomodni trend pravoslavlja na koncertnom podijumu sa sigurnim “hitovima” u vidu najpoznatijih kompozicija Mokranjca ili ruskih autora. Na ovom koncertu otkrivali smo, međutim, manje znani deo Mokranjčeve kompozitorske baštine, velikom broju slušalaca svakako nepoznate sadržine, budući da je reč o pesmama prvenstveno namenjenim bogoslužbenoj praksi.
Nimalo lakog zadatka njihovog koncertnog predstavljanja prihvatio se, posle dužeg odsustvovanja iz našeg muzičkog života, vrsni operski dirigent i znalac crkvenog horskoh pevanja, Dušan Miladinović. Pa, iako se ponekom slušaocu, naviknutom na jače efekte i kontraste, kontemplativni, molitveni pristup kojim je dirigent Dušan Miladinović, bez velikih gradacija i jakih akcenata, smišljeno upućivao na sadržajnu suštinu i simboliku muzike i teksta, mogao učiniti monotonim, ne treba izgubiti iz vida autentičnu prvobitnu namenu ove muzike.
Poštujući dramaturšku logiku celine, Dušan Miladinović je dočaravao atmosferu pashalnog bdenja, sa biblijskim slikama, dajući Mokranjčevoj muzici prostor za velike al fresko zvučne prizore, mirno i sigurno vodeći horski ansmabl kroz problematiku koja ide od unisonog arhaičnog pojanja do razuđenih linija deljenih glasova i horske polifonije, od smirenog pijanisima do dramatike velikog zvuka jakog emotivnog naboja, štedeći snažnije akcente samo za momente gde su neophodni. Izvanredno disciplinovan, tonski kultivisan i intonativno precizan hor RTS, prefinjeno je reagovao na nijansirano dimaničko talasanje u sferama mikro dinamike, bez nepotrebno jakih kontrasta neprimerenih crkvenoj muzici. Na taj način su jače podvučeni različiti karakteri pojedinih numera, od prozračnog tkanja soprana i ženskog hora u “Akatistu” do dramaturških vrhunaca sa snažnim gradacijama patnje kakve su dve središnje numere “O, kako bezakonoje” i “Tebe odjejuščagosja”, predstave raspeća i polaganja u grob. Naročito je ova druga imala plastično izvajane polifone linije koje je Dušan Miladinović istkao u slivenom toku bez rezova. Tri statije koje su namenjene službi na veliku subotu izvedene su sa dostojnim izrazima smirenog trpljenja i vere. Prva i treća u atmosferi tužbalice uokviruju himnični napev druge a kao što je započeo jednoglasnom stihirom “Pokajanija” ciklus se mirno, dakle bez kulminacione ekstaze, završio unisonim prokimenom “Voskresni Bože”.
Poput evangeliste koji u pasijama komentariše radnju, nenametljivo učešće kazivača biblijskog teksta (Slobodan Beštić) imalo je funkciju vezivnog tkiva između numera, doprinoseći razumevanju dela.
Objavljeno u dnevnom listu Politika, 19. IV 2001.
Srđan Teparić, napomena: u pitanju je koncert sa koga sam dobio snimak i verovatno da je u mojoj porodici disk sa najviše “narezivanja”. Zvanični snimak ne postoji, a upravo ovo izvođenje Strasne sedmice zaslužuje oficijelno izdanje, jer predstavlja najreprezentativnije izvođenje koje sam čuo do sada. Dušan Miladinović je to uradio maestralno! Zbog toga se zahvaljujem gospođi Pešić na ovom podsećanju.
