Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Radijski prilog o koncertu Beogradskih madrigalista, 30. XII 2021.
Sedamdeset godina trajanja muzičke institucije čiji je rad zasnovan na dobrovoljnom angažovanju njenih članova jubilej je vredan pažnje. Upravo toliko traje hor Beogradski madrigalisti, koji je u velikoj sali Kolarčevog narodnog univerziteta proslavio ovaj datum. Njihov dirigent je Aleksandar Brujić, a istorija ovog hora značajna je zbog nekoliko nespornih činjenica. Tokom svog trajanja ansambl su vodila značajna dirigentska imena kao što su Milan Bajšanski, Dimitrije Stefanović, Vojislav Ilić, Dušan Miladinović, Zlatan Vauda, Stanko Šepić, Aleksandar Spasić i mnogi drugi. Sa njima je ovaj hor nastupao na brojnim festivalima i turnejama po Evropi i u zemlji, a značajan trag predstavljaju zvučna izdanja poput ploče Duhovna muzika iz 1964. godine koju je hor snimio sa Dimitrijem Stefanovićem. Na njoj se između ostalih nalazi snimak kompozicije Ninje Sili Kir Stefana Srbina iz 15. veka, čiji je originalni zapis ovaj dirigent preveo u savremenu notaciju. Još jedno značajno izdanje predstavlja snimak Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog Marka Tajčevića iz 1985. godine sa solistom Živanom Saramandićem i dirigentom Dušanom Miladinovićem. Značajno za ovaj hor je i što je njihov repertoar bio rezervisan za madrigale, motete i slične žanrove renesanse, baroka i drugih perioda, kao i za pravoslavnu duhovnu muziku. Da bismo mogli da shvatimo značaj ovog ansambla trebalo bi reći i da su za vreme komunističke vlasti njihovi članovi zbog izvođenja duhovne muzike bili pod prismotrom, a da danas, oni kao i mnogi drugi amaterski horovi, doživljavaju krizu zbog manjka članstva. Uprkos svemu, oni opstaju.
Koncert Beogradskih madrigalista je na najbolji mogući način predstavljao sublimaciju svega onoga što su uradili u poslednjih sedamdeset godina. Izvedeni su madrigali poput O dolce vita mia Baldasarea Donata ili Matona, mia cara Orlanda di Lasa, a bilo je još tu i horskih i solističkih numera Hansa Lea Haslera, Alesandra Skarlatija, Volfganga Amadeusa Mocarta i Antonjina Dvoržaka. Solisti su bili Nataša Rašić mecosopran, soprani Marijana Sovran i Maja Janušić, dok je klavirska pratnja poverena Aleksandru Đorđeviću.
Posebno značajan deo programa zauzimale su kompozicije savremenih srpskih autora, karakterističnih po mokranjčevskom senzibilitetu koji je bivao nadoograđen ili savremenijim kompozicionim praksama ili jakim ličnim pečatom. Niz numera Dušana Maksimovića, Dušana Trbojevića, Svetislava Božića, Vere Milanković, Rajka Maksimovića, Miodraga Govedarice, Milorada Marinkovića, Vojislava Simića, Vlastimira Peričića, Vladimira Milosavljevića i Ivana Jevtića, završen je odlomcima iz Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog Stevana Mokranjca.
Sam koncert hora Beogradskih madrigalista ukazivao je na zavidan nivo kvaliteta. Pevači amateri, naročitu su pažnju vodili o tekstualnim frazama koje su nedvosmisleno bivale naglašene, dok su melodije bile jasno uobličene uz lepo nivelisan ukupni horski zvuk. Zasluga dirigenta Aleksandra Brujića jeste i ritmička preciznost koja je u sprezi sa jasnim izgovaranjem slogova, na čemu se očigledno radilo mnogo.
Sedamdeset godina hora Beogradski madrigalisti je značajan jubilej pogotovo ako u obzir uzmemo okolnosti u kojima slični ansambli egzistiraju. Iako bi mnogi mogli da pomisle da je priliv finansijskih sredstava i kriza izazvana epidemijom najveći problem koji prati amaterske horove, morali bismo da naglasimo da su delimično u pravu. Pored navedenog, problem predstavlja priliv novih članova, jer naročito mladi ljudi, nisu toliko zainteresovani za zajednički rad i odricanje zarad pohađanja proba na kojima se dva puta nedeljno po dva sata uče inteprepretaciji umetničkih kompozicija raznih perioda. U nadi da će odoleti ovom izazovu, ansamblu Beogradski madrigalisti poželećemo dugo trajanje i mnogo uspeha.
