Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Recenzija kompakt diska Dark Velvet Julije Hartig
Dark Velvet ili Tamni pliš naziv je kompakt diska violinistkinje Julije Hartig. Na njemu se nalaze kompozicije savremenih domaćih i stranih autora koji su tokom umetničke karijere ove violinistkinje njoj bili važni, o čemu uostalom govori i podnaslov, muzička autobiografija. I zaista, nostalgija je osnovno osećanje koje provejava na albumu na kome su sva dela izvedena poput sugestivnih priča, epizoda iz jednog života. U interpretaciji ovih pripovedaka učestvovali su i Rajneke Broekhans klavir i Maja Bogdanović, violončelo.
Istoimena kompozicija koja otvara izdanje, Dark velvet Isidore Žebeljan, napisana je 2006. za klavir, a na albumu je predstavljena u aranžmanu za violinu i klavir Veljka Nenadića, iz 2021. godine. Ako su adađa Gustava Malera sinonim za sentimentalizovanu liriku opterećenu osećanjem melanholije, onda bi to moglo da se kaže i za omaž pomenutom kompozitoru, sa naslovnom numerom koja ukazuje na samo jedan od mnogih karaktera predstavljenih na izdanju. Poput intro numere nekog rok albuma, ona je zapravo jednostavna uvertira za dramsku predstavu koja sledi.
Tibor Hartig, otac Julije Hartig bio je violončelista i kompozitor, istaknuta muzička ličnost Novog Sada. Na ovom izdanju, premijerno su izvedene dve njegove kompozicije Monolog za solo violinu iz 1993. i Dijalozi za violinu i violončelo iz 1990. godine, obe napisane za Juliju Hartig. Monolog predstavlja sklop isprekidanih verbalnih iskaza koji se kreću u slobodnim pravcima, kroz interpretaciju vešto spojenih u celinu. Druga kompozicija Dijalozi ukazuje na improvizacije na zadatu temu, odnosno, kroz tri stava su zapisani instrumentalni razgovori između Tibora i Julije Hartig na način koji bi najbliži bio originalnom džem sešnu, kako navodi sama umetnica. Inspirisan Hartigovim Monologom, Rudolf Bruči je 1993. za Juliju Hartig komponovao minijaturu Guslarska, takođe premijerno izvedenu na ovom izdanju. Što se izvođenja muzike za solo melodijski instrument tiče, tu zapravo izvođač treba da pokaže umeće jer je po prirodi stvari najteže stvoriti naraciju tamo gde interpretator istovremeno mora da stvara odnos pratnje i melodije, da gradi dijaloge, da povezuje melodijske celine i još mnogo toga. Upravo u svemu navedenom Hartigova je pokazala majstorstvo uz nedvosmisleno jasno istaknute karaktere, kakav je recimo ples koji se nakon epskog pripovedanja nameće u Guslarskoj, ili, kakva je jednostavna, nostalgična melodija u numeri A Song for Isidora grčko-holandske kompozitorke Kaliope Coupaki iz 2020. godine.
Na kompakt disku Julije Hartig mogu da se čuju još dve kompozicije za solo violinu. Jedna je rađena na motivima meksičke narodne pesme Kada mesec izlazi (De jaque, Sal, Gala y Luna je originalni naziv kompozicije) Huana Felipea Valera iz 1997. godine, dok druga, premijerno izvedena The Music of Erich Zann Floriana Agnusa Maiera iz 2022. godine naslov duguje pripovetci Haurda Filipsa Lavkrafta. Meksičko-holandski kompozitor Valer navodi da je zajedno sa Hartigovom učio kako da izgradi osmišljen muzički iskaz, pa je utoliko pre, prva navedena kompozicija fascinantna upravo zbog umeća spajanja kratkih ornamentalnih retoričkih iskaza u jednu celinu. Delo holandskog autora potpuno je drugačije prirode i u njemu kao da se priziva paganinijevska priča o violinisti i đavolu predstavljenoj kroz senzibilitet blizak žanrovima metal muzike, dok u jednom segmentu, kao da se imitiraju škripanja i šumovi koje bi lako mogli da zamislimo kao semplove elektronske muzike.
Središnji deo ovog izdanja predstavlja kompozicija Aleksandre Vrebalov Constellation Hartig za violinu i preparirani klavir iz 2021. godine, izvedene premijerno. I dok bismo izvođenja svih do sada navedenih dela mogli da doživimo kao pripovedanja, u ovoj kompoziciji koje traje oko četrnaest minuta, slike i naracija prikazani su na drugačiji način. Duboko prožeta osećanjem nostalgije, interpretacija Hartigove čini se kao intimna ispovest u kojoj se smenjuju meditativne, radosne i tužne, egzaltirane ili statične slike-osećanja izvedene u neverovatno dobro izvajanom sfumatu koji se završava minimalističkim ostinatnim ponavljanjem melodijsko-ritmičkog obrasca dovedenog do najvišeg stepena intenziteta. Ako je postmodernizam podrazumevao kolažna nizanja u kojima se autor povlačio u drugi plan, u ovoj kompoziciji koja je zapravo intimna ispovest, autor je pasivan na jedan potpuno drugačiji način. Kroz emotivno komešanje, izvođač nas dovodi do toga da se zapitamo čija emocija je zapravo predstavljena, a odgovor na ovo pitanje dobijamo onda kada konačno shvatimo da smo mi oni čija je osećajnost dirnuta do krajnjih granica.
Mladi srpski kompozitor Veljko Nenadić, posvetio je Juliji Hartig kompoziciju Air & Riffs iz 2022. godine. U ovom diptihu, boje koje sijaju kroz statičnu teksturu u prvom delu, smenjuju brzi pasažni pokreti klavira i raspričana, na momente vrištuća deonica violine u drugom delu, koja ne samo što ukazuje na senzibilitet modernističkih kompozitora na koje implicira kompozitor, već u njoj kao da se oseća nervozni, agresivni duh žanrova koji se izvode uz električne gitare, bas i bubanj, a sve to, Hartigova je nedvosmisleno znala da ugradi u komad mladog, talentovanog kompozitora. A kao i svaki dobar album, Dark Velvet poseduje i hit, numeru Oh, Die, My Love za klavir, violinu i ženski glas iz 2011. godine. U pitanju je transkripcija poslednje pesme iz Rukoveti Isidore Žebeljan Ej dušo koju je uradila sama kompozitorka. Otpevala je Julija Hartig, punim i moćnim glasom, izražajno i sadržajno, onako kako se na ovom izdanju predstavila i kao violinistkinja.
Album Dark Velvet Julije Hartig snimljen je u martu 2022. godine za austrijsku izdavačku kuću Challange Records. Trebalo bi pohvaliti produkcijski dobro izgrađen zvučni prostor koji naročito u kompozicijama za solo violinu dolazi do izražaja, pa su tako čujni i odjeci, alikvote i sve ono što spada ne samo u zvuk, već i u tišinu. Na takav način, Hartigova je mogla da stvara različite priče i najzad, da učestvuje u onome što je i sama nazvala autobiografijom. Album je moguće slušati i preko platformi Deezer, Spotify, Tidal, Apple Music, ali naravno, nije to jedina činjenica koja ga čini ozbiljnim. Sadržaj je ono što čini kvalitet, pa bismo tako mogli da kažemo da je reč o izuzetnom albumu na kome su ostvarene vrhunske interpretacije dela savremenih autora. Zvučnih ostvarenja nove muzike koja obećavaju da traju i da se godinama preslušavaju danas je malo. Kroz izuzetan sklop melodija, boja, harmonija, razgovora i slika, slušaoci će na albumu Dark velvet, svaki put zaista moći da otkriju nešto novo.
