Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Simfonijski orkestar i hor RTS, Kiril Stankov i Dejan Gavrić, 12. V 2022.
Gostovanje dirigenta Kirila Stankova koji je zajedno sa simfonijskim orkestrom i horom Radio televizije Srbije nastupio pred beogradskom publikom, rezultiralo je koncertom sa koga je publika mogla da ode zadovoljna. Mlad i energičan dirigent koji se školovao i radi u Nemačkoj predstavio se dinamičnim interpretacijama, pa bismo kao najopštiji utisak mogli da izvučemo zaključak da je orkestar kao glavni akter svih interpretacija uglavnom zvučao ubedljivo. Posebna draž ovog koncerta predstavljao je nastup hora Radio televizije Srbije koji se prikazao u odličnom izdanju.
Izvođenje horske jednostavačne kompozicije Sudbinska pesma iz opusa 54 Johanesa Bramsa započelo je laganim uvodom gudačkog orkestra uz diskretna podvlačenja limenih duvačkih instrumenata, što je ukazivalo na atmosferu Nemačkog rekvijema. Prostor Velike dvorane Kolarčeve zadužbine akustički je veoma pogodan za opažanje nijansi interpretacija vokalno-instrumentalnih dela, što nije uvek slučaj sa resitalima sa kojima u zavisnosti od toga gde sedite, ipak treba biti oprezniji. Čini se da je zvučanje hora tik iznad lagano pokretnog zvuka orkestra akustički izvedeno sa merom, pa je početni upad pevačkog ansambla delovao vrlo efektno. Lagana melodijska ispevavanja uz dobro uobličenu boju visokih sopranskih glasova, govorili su o tome da predstavljeni sastav na sceni poseduje potencijal za izvođenje velikih dela oratorijumskog tipa. Ovog puta, kroz izvođenje petnaestominutnog Bramsovog komada pisanog na stihove pesme Fridriha Helderlina Hiperionova sudbinska pesma, dirigent Stankov je dočarao idiličnu atmosferu početnih reči, Vi hodite gore u svetlu, po mekim podovima blaženi dusi!
Gostovanje flautiste Dejana Gavrića koji je izveo Koncert za flautu u d molu Karla Filipa Emanuela Baha, takođe je jedna od dobrih tačaka ovog koncerta. Muzičar koji je besprekorno odsvirao figurativne deonice brzih spoljnih stavova, u laganom stavu je lirsku melodiju predstavio uz mnoštvo dinamičkih gradacija i bez šavova. Između ostalog, pokazao je i zbog čega bi mogao da se smatra jednim od najrespektabilnijih domaćih muzičara koji je izuzetnu karijeru ostvario u inostranstvu. Ono što je bitno za njegovu interpretaciju jeste dobro uobličena zvučnost tona flaute u bilo kom registru i veoma dobro vladanje veštinom uobličavanja formalnih celina. Gavrićev ton jednostavno ne poseduje pištavu prodornost koja zna da zasmeta i kod velikih majstora ovog instrumenta. Njegovo sviranje protiče bez napora i uz prirodno izvedene briljantne pasaže. Orkestar koji je nastupio u smanjenom sastavu, u nekim momentima laganog stava znao je da proizvede i poneki ton koji bismo mogli da nazovemo neuobličenim, ili kako muzičari to vole da kažu „flah“. Tu i tamo dešavale su se epizode u kojima upadi ostvareni između orkestra i soliste nisu bili usklađeni, ali ipak, nepravedno bi bilo reći da je orkestar zvučao loše. Naprotiv, kamerni orkestar se istakao poletnom interpretacijom i dobro ostvarenim dinamičkim kontrastima koji su naročito upečatljivo delovali u finalu koncerta. Pozdravljen burnim ovacijama, Gavrić je na bis izveo još i Adađo iz kvarteta sa flautom u D duru Volfganga Amadeusa Mocarta.
Sam kraj koncerta bio je rezervisan za Simfoniju broj 5 u F duru Antonjina Dvoržaka, Neobična sadržinska koncepcija odnosi se na činjenicu da prva tri stava donose smenu lirike i igre iskazanu kroz pastoralnu atmosferu u kojoj su priliku imali da se iskažu drveni i limeni duvački instrumenti koji su rukovođeni dirigentom Kirilom Stankovim zvučali veoma dobro. Poslednji stav je herojskog i dramskog karaktera i podseća na romantičarske istorijske epopeje koje su naročito komponovali kompozitori nacionalnih škola. Kao i svaka Dvoržakova simfonija i ova pleni melodijama, pa se stiče utisak da dolazi do njihovog neprestanog smenjivanja. Dirigent Stankov je uspeo da ovlada dramaturgijom ovog dela, celokupno izvođenje učinivši uzbudljivim.
I na kraju, trebalo bi reći da bi ovakvi koncerti mogli da budu uobičajeni. Nepretenciozno odabran program u kome su se preplitale predstave idiličnog, pastoralnog, igračkog, koncertantnog i trijumfalnog, sasvim prirodno su prianjale jedna uz drugu. Sifmonijski orkestar i hor Radio televizije Srbije, dirigent Kiril Stankov i flautista Dejan Gavrić, omogućili su publici da sa koncerta ponesu prijatne emocije.
