Muzički limbo
Muzička kritika i napisi o muzici
Sreten Krstić i Gudački orkestar RTS, 7. IX 2024.
Kreirati popularan koncertni program umetničke muzike na takav način da zadovoljava određene estetske kriterijume a da istovremeno podilazi ukusu publike, oduvek je predstavljao vrhunski izazov za one koje u muzičkim institucijama brinu o tome. Koncert gudača simfonijskog orkestra predvođenih violinistom Sretenom Krstićem upravo je bio jedan od onih koji nije namenjen samo usko stručnoj publici. U upravo izrečenom zapravo, leži i sva problematika privlačenja publike u koncertne dvorane, koje su ne samo kod nas, već i u čitavom svetu, sve praznije. Međutim, činjenica je da čak i najhermetičnije kompozicije mogu za slušaoce da budu atraktivne ukoliko se izvedu dobro i ukoliko su vešto uklopljene u program koncerta.
Koncert o kome je reč, bio je sastavljen od sve samih popularnih dela, idealan za kraj leta i pripremu za koncertnu sezonu koja sledi. Sami gudači Simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije delovali su energično i nadahnuto, kako to već biva sa muzičarima kada nastupaju sa harizmatičnim Sretenom Krstićem za koga sa punim pravom možemo da kažemo da je vrhunski violinista.
Na početku koncerta izvedena su četiri končerta grosa Antonija Vivaldija, poznatija kao Četiri godišnja doba. Predvodeći orkestar, Krstić se odlučio za pojačanu akcentuaciju pa je na takav način istakao i naturalističke epizode kojima ova četiri koncerta obiluju. Bilo je tu izvrsno ostvarenih epizoda – povlačenja orkestra u drugi plan u laganim stavovima, uz izvrsno postavljanje boje solističkog instrumenta, u zavisnosti od toga koji efekat bi trebalo da se izazove, odnosno, da li je u pitanju imitacija neke životinje, ili pijanica koje se teturaju na primer. Tuti odseci, naročito su imponovali u momentima svetlih, himničnih epizoda, uz dobro izvedene brze pasažne solističke deonice. Olujni perpetuum mobile delovao je atraktivno, a trebalo bi pohvaliti i dobro ostvarenu deonicu kontinua. Poneki pogrešno odsviran ton ili nesavršenost u interpretaciji, nisu mogli da pokvare opšti utisak – Vivaldijeva Godišnja doba bila su prepuna događanja, imitacija pojava iz prirode, pokret je bio fluidan, nesputan, melodije i plesovi su se smenjivali uz izrazito naglašenu narativnost koja je slušaocima omogućavala da sa punom pažnjom isprate ovu instrumentalnu pastoralnu dramu.
Ukoliko ste nekada slušali emisiju Klasiku molim koja se svakog radnog dana na talasima Radio Beograda 2, onda ste mogli da primetite da domaća publika najviše voli romantičarska dela nacionalne orijentacije u kojima se pojavljuje i solista koji kroz virtuozno sviranje iskazuje svoje kvalitete. Komad Navara za dve violine i gudače op. 33 Pabla de Sarasatea donosi španske melodije i plesove, dok od dvojice solista zahteva sjajnu tehniku i umeće kreiranja dopadljivih melodija. Dušan Panajotović i Sreten Krstić u ulozi solista pokazali su se kao izvrstan tandem, pa su tako kroz virtuozno sviranje, naročito atraktivno delovali u onim momentima kada su se doticali najviših deonica violine.
Aranžman orkestarske kompozicije Espanja Emanuela Šabrijea za gudače, delo je Sretena Krstića koji se ovom prilikom pridružio orkestru. Posle kvazi gitarskog uvoda, lako je mogao da se zamisli zvuk sordina na trubi prilikom izvođenja glavne teme, ili zvuk horni i fagota u kasnijem nastavku kompozicije. Prepuna svetlih boja, naglašenih ritmova i španskih nacionalnih melodija koje su francuski kompozitori poznog XIX veka voleli da koriste, izvođenje Šabrijeove kompozicije delovalo je poletno i atraktivno.
Kao poslednja kompozicija izvedena je Mađarska igra br. 2 Franca Lista u aranžmanu Sretena Krstića. Bila je to prilika za solistu da briljantne pijanističke pasaže, isto tako briljantno izvede na violini. Ujedno, bio je to i najbolji mogući završetak koncerta na kome su izvedene popularne melodije i plesovi koje publika svih meridijana voli da čuje. Gudači simfonijskog orkestra delovali su nadahnuto i onako kako smo na to navikli od muzičara kada su u prilici da nastupaju sa Sretenom Krstićem.
