Poslednji koncert Beogradske filharmonije na kojem je nastupila velika pijanistička zvezda Jan Lisjecki, po sebi je predstavljao senzaciju. Predvođen dirigentom Danijelom Rajskinom, orkestar je veče započeo delom koje nije često na koncertnim repertoarima. U pitanju je stav Blumine Gustava Malera, poznoromantičarska pastorala zamišljena kao drugi stav Prve simfonije Titan koji je ipak izostavljen. Činjenica da donosi prozračnu fakturu i da je ovaj orkestarski komad koncipiran kamerno, čini ovu kompoziciju nezahvalnom za početak koncerta, pa je tako izvedena uz intonativna kolebanja. Ipak, dirigent je uspeo da izvuče glavnu melodijsku nit stava, pa je i publika mogla da isprati dramaturški razvoj suptilno izgrađenog malerovskog narativnog luka.