Jubilej trija Donne di Belgrado, Istorijski muzej, 19. XI 2025.
Jubilej dvadeset i pet godina postojanja trija Donne di Belgrado, iako skoro nevidljiv na savremenoj kulturnoj sceni, zapravo je veoma bitan. Kontinuitet nečijeg rada ostvarenog u dužem vremenskom periodu za svaku je pohvalu, jer je svima poznato da vreme u kome živimo ne predstavlja baš idealan ambijent za postojanje ansambala koji izvode savremenu srpsku muziku. Posvećen srpskoj solo pesmi, Trio je žanru pristupio uz punu predanost i autentično iskazanu osećajnost, pružajući publici ne samo muziku već i emocionalnu dubinu. Čine ga Stana Krstajić, flauta, Aneta Ilić sopran i Natalija Mladenović klavir.
A na koncertu održanom povodom jubileja dvadeset i pet godina od osnivanja trija Donne di Belgrado, izvele su pesme koje su se tokom godina našle na njihovom repertoaru. Koncert je održan u Istorijskom muzeju i na takav način je podvučena činjenica da izvedena dela predstavljaju auditivni eksponat nacionalne baštine. U tom kontekstu, izvođenje Bojerke na samom početku koncerta, kao dela tradicionalne muzike i anonimnog stvaralaštva, dobija značenje postavljanja temelja, jer ukazuje na koren iz kojeg izvire celokupno srpsko muzičko stvaralaštvo. Takođe, iako ostala izvedena dela mogu da se svrstaju u savremenu umetnost, njihovo izvođenje kroz dve decenije i život koji su dobila kroz interpretacije trija, zapravo ih već čini klasicima.
Na jednom kraju spektra stoje kompozicije poput Isečka međuvremena Milane Stojadinović-Milić pisane na stihove Enrika Josifa, u kojima se kroz meditaciju i tretman instrumenata kao nezavisnih boja doseže skoro metafizička dubina. Slično tome, Sarabanda Isidore Žebeljan vraća se neposrednijem iskazivanju melodije nego u prethodnom slučaju i neiskazivoj emocionalnoj dubini. Na drugom kraju, trio pokazuje hrabrost da koketira sa sferom banalnog i humorističnog, ali dubinski istaknutih kao odgovor postironijske kulture na cinizam savremenog sveta. Takav odgovor ne plaši se da ponovo oseća, da se zaljubi ili da vas nasmeje. Da su meni oči tvoje Ivana Brkljačića na stihove Jovana Ilića donosi štimung zabavne muzike i upečatljivo poigravanje glasovnim efektima, dok Smejalica Dejana Despića na stihove Vlade Stojiljkovića predstavlja duhoviti skeč. Sklona humoru, Dragana Jovanović je u pesmi za flautu i glas Ispričaj mi bajku pisanu na stihove flautistkinje Stane Krstajić zamislila tako da na kraju kompozicije izvođači ustanu sa mesta i nastave da pevaju u tri glasa, što su članice uspešno uradile.
U pesmi Ona Ivane Stefanović na stihove Ljubomira Simovića, triju se pridružio i violončelista Đorđe Milošević. Izvođenje je pratilo pravilno otkucavanje koje je podsećalo na udare metronoma, dok je uzbudljivi uvod navodio na orkestraciju kroz koju se nazirao kolorizam. Rezultat je lirika praćena melanholijom iskazana kroz odjeke recitovanja —epski prikazana lirika, reklo bi se, ako je ikako moguće spojiti te dve nemoguće stvari u jedinstvo. Pesma Iz ljubavi Bože Banovića u kojoj se takođe javlja violončelo, himnična je lirska pesma prepuna emocionalnog naboja koji je naročito izbijao iz glasa Anete Ilić. Himnični karakter koji se na najneposredniji način nameće uz pokretljive vokalize i dijaloge glasa sa flautom dok klavir donosi akordske odjeke, ukazali su na majstorstvo Ane Krstajić, srpske kompozitorke mlađe generacije.
U minijaturi Dobrotvori male kutije iz ciklusa Mala kutija na stihove Vaska Pope Dušana Bogdanovića. Aneta Ilić i Stana Krstajić u kratkom vremenu su otvorile mikrosvemir oživljenog neživog bića predstavljenog kroz slobodno vođene melodijske preplete flaute i glasa. Religiozni aspekt koncerta, svoj vrhunac doživeo je u Tri Božićne pesme Franka Martena izgrađene od složene mreže različitih znakova koji se najpre odnose na srednji vek i barok. Instrumentacija u ovoj kompoziciji predstavljena je uz dobro postavljanje deonica – klavir je stabilna basova osnova, flauta se nalazila tačno u sredini, podržavajući glas i povremeno se slobodno krečući, dok je sopranski glas lepe boje, došao u prvi plan.
Nakon dvadeset i pet godina trajanja, moglo bi da se kaže da Donne di Belgrado, trio koji čine Stana Krstajić, Aneta Ilić i Natalija Mladenović, nisu samo puki izvođači, već su i inspiratori novih dela i čuvari nacionalne baštine. Upravo su one te koje srpsku solo pesmu pretvaraju u živi, dišući, auditivni dokument naše kulture. Njihova istrajnost u lošem ambijentu savremene kulture predstavlja stoga najveći trijumf: trijumf umetnosti nad lošim okolnostima.
